Veoma često, pomisao na školu podseća na obimne, ponekad dosadne udžbenike i knjige koje moraju da se pročitaju tokom školske godine. Iako se često između korica kriju neke izuzetno dobre i zanimljive stvari, njihov format i debljina mogu da obeshrabre čitaoca. Nastavnici jedne škole u Denveru u saveznoj državi Kolorado pribegavaju interesantnoj metodi da đake zainteresuju za čitanje.
Tema diskusije u školi Grejland u Denveru su ropstvo i Građanski rat. Učenici kažu da im je ovaj predmet zanimljiv zbog udžbenika “Naša istorija”.
“Knjiga je izuzetno interesantna. I ne primetite koliko naučite dok čitate jer ste konstantno napeti .”
“Želim da nastavim da čitam, a ne da se, kao kada čitam neke druge udžbenike dosađujem i pitam se - ima li ovome kraja.”
Za pisanje nagrađenih udžbenika, Džoj Hakim je izbegavala standardni izdavački protokol, da na udžbeniku radi grupa autora. Ona je udžbenike pisala sama.
“Dobra knjiga je kada autor uspostavi direktnu komunikaciju sa čitaocem. Štivo koje potpuno zarobi i čita se u jednom dahu. Meni je veoma stalo do toga kako i šta pišem.”
Za uredjivanje udžbenika Džuj Hakim je, za svaki predmet, angažovala svetski priznate stručnjake, a decu stimuliše da slovima obeležavaju delove koji su interesantni, nejasni ili pak dosadni.
“Deca znaju koje slovo treba da stave za dosadno, dobro ili nejasno.”
Školsko gradivo Hakim objašnjava kroz priču, poput udžbenika o nauci.
“Petnaestogodišnji Albert Ajnštajn je bio očajan. U Nemačkoj pohađa srednju školu koju mrzi. Nastavnici su strogi i previse kruti. Da stvar bude još gora, njegovi roditelji su se preselili u Italiju, a on mora da ostane u Nemačkoj do kraja školske godine”, odlomak je iz jednog od njenih udžebnika.
Mladog Ajnštajna su izbacili iz škole ali se do dana današnjeg ne zna pravi razlog.
“ … ali prilično jasan zaključak može da se stekne iz pisma koje je poslato iz škole. ‘Vaše prisustvo na časovima remeti mir i utiče na ostale učenike’.”
Albert Ajnštajn je na putu da postane veliki naučnik. Učenici kažu da vole priče o upornoj deci, deci koja ne odustaju,poput Ajnštajna.
“Moje omiljeno štivo je iz knjige “Rat užasni rat”, o građanskom ratu. Poglavlje 7 je o Abrahamu Linkolnu koji je od dečaka sa sela uspeo da postane predsednik. To je veoma inspirativna priča jer pokazuje da i neko ko je mali i nebitan može da uradi nešto zaista veliko.”
Priče iz ovog udžbenika su smernice za predavanja profesorke istorije Bet Gafge. Na primer za predavanje o obnovi zemlje posle građanskog rata koji je Hakim nazvala “vremenom beznađa i nade”.
“Pustim ih da nagađaju. Šta je po njima beznađe a šta nada. Šta je strašno, a šta plemenito. Rečenice u knjizi navode na razmišljanje i to mi se dopada.”
Hakim trenutno radi na novoj seriji knjiga o evoluciji i biologiji, koje će deca voleti i koje će ih navoditi na razmišljanje.