Sjedinjene Države uvele su sankcije više od 15 pojedinaca i entiteta iz Belorusije, saopštio je Sekretarijat za finansije, čime se Amerika pridružila Velikoj Britaniji, Kanadi i Evropskoj uniji u primeni pritiska na režim Aleksandra Lukašenka zbog kršenja ljudskih prava i erozije demokratije.
Sekretarijat za finansije saopštio je da je na crnu listu stavljeno 16 pojedinaca i pet entiteta zbog poteza Lukašenkove vlade koji su doveli do "eskalacije nasilja i represije, uključujući i prinudno preusmeravanje komercijalnog leta Rajanera i hapšenje novinara Romana Prataševiča.
"SAD i partneri neće tolerisati produžene napade na demokratiju i neprestano gušenje nezavisnih glasova u Belorusiji", saopštila je Andrea Gacki, direktorka Kancelarije za kontrolu strane imovine u okviru Sekretarijata za finansije.
Meta sankcija su bliski saradnici Lukašenka, naveo je Sekretarijat za finansije, uključujući njegovog sekretara za medije i predsedavajuću Saveta republike, gornjeg doma parlamenta Belorusije.
EU pozdravila usaglašavanje Srbije sa odlukom o sankcijama
Za to vreme, šefovi diplomatija Evropske unije najavili su nove sankcije protiv beloruske vlade, koje su ovog puta usmerene na 86 pojedinaca i entiteta u vlasništvu države.
Evropski savet objavio je u ponedeljak saopštenje u kojem je pozdravio odluku zemalja kandidata za članstvo u EU - među kojima je i Srbija - da podrže restriktivne mere.
Ne propustite: “Priključivanjem deklaraciji EU o Belorusiji Srbija htela da poveća šanse za otvaranje poglavlja"Četvrtog juna, Evropski savet je usvojio odluku da ojača postojeće restriktivne mere u svetlu situacije u Belorusiji zatvaranjem vazdušnog prostora EU za beloruske avione i zabranom pristupa aerodromima Unije.
"Zemlje kandidati - Republika Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Albanija, kao i Island, Lihtenštajn i Norveška, članice Evropskog ekonomskog područja (EEA) takođe su se usaglasile sa odlukom Saveta", navodi se u saopštenju.
To znači da su se zemlje obavezale da svoju nacionalnu politiku usaglase sa odlukom Saveta, dodaje se i ističe da EU pozdravlja odluku pomenutih zemalja.
Nove evropske sankcije odnose se na zvaničnike za koje se sumnja da su umešani u u prinudno sletanje aviona Rajanera u maju, kao i da su učestvovali u gušenju opozicionih protesta u Belorusiji koji traju od prošlog avgusta, kada je Aleksandar Lukašenko pobedio na izborima čiju je legitimnost osporila opozicija. Lukašenko je na vlasti od 1994.
Sankcije koje su objavljene u ponedeljak su mešavina zabrane putovanja i zamrzavanja imovine. Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, poručio je na Tviteru: "EU danas šalje još jedan snažan signal podrške građanima Belorusije uvođenjem novih restriktivnih mera. Naša poruka režimu je savršeno jasna - oslobodite sve političke zatvorenike, zaustavite dalju represiju."
Među pojedincima stavljenim na evropsku crnu listu su zvaničnici iz sektora odbrane i vazdušnog saobraćaja. Evropski lideri će ove nedelje razgovarati o dodatnim, širim ekonomskim sankcijama koje su preporučili ministri spoljnih poslova.
Očekuje se da će buduće sankcije uključiti restrikcije na beloruski izvoz potaše i naftnih derivata kao i zabranu davanja kredita evropskih banaka Belorusiji. Kaznene mere će se doneti u koordinciji sa drugim zapadnim saveznicima, uključujući EU, kasnije ovog meseca, rekli su zvaničnici EU.
Srbija usaglašena sa Unijom
Srbija, država koja sa promenjivim učinkom sedam godina pregovara o članstvu u Evropskoj uniji, a u poslednjih godinu i po nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, gaji bliske veze sa Rusijom i Belorusijom u polju vojno-političke saradnje.
Belorusija, Rusija i Srbija u subotu 19. juna zaključile su još jednu zajedničku vojnu vežbu "Slovensko bratstvo 2021", na teritoriji Rusije. Vojske tri države jednom godišnje održavaju vežbu pod tim nazivom.
Ne propustite: Spoljnopolitički slalom doveo Srbiju u tešku pozicijuPotez kojim su se srpske vlasti početkom juna priključile deklaraciji EU o Belorusiji - analitičari koje smo kontaktirali u našim nedavnim pričama protumačili su kao pokušaj povećavanja šansi za deblokadu procesa pristupanja Srbije i otvaranje poglavlja.
"Ovo pridruživanje rezoluciji EU o Belorusiji da Srbija malo popravi utisak i poboljša svoje šanse da se taj proces deblokira. Radi se o dve stvari: s jedne strane pridruživanje i da se otklone primedbe vezano za neusaglašavanje sa spoljnom politikom EU, a sa druge strane, mislim da u Srbiji procenjuju da se radi o vazdušnom piratstvu koje je nedopustivo", rekao je Glasu Amerike sredinom juna karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Takođe, Danijel Server - profesor na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins, tumačeći taj potez zvaničnog Beograda ocenio je da vlasti Srbije nisu imale izbora.
"Da nije dat pristanak na to – Srbija bi verovatno bila označena kao država u nekoj vrsti začaranog kruga. Ne mislim da je Srbiji previše stalo do Lukašenka – za nju su prava stvar odnosi sa Rusijom. Znate, Moskva Vučiću u priličnom smislu gleda kroz prste. S vremena ne vreme može sebi da dozvoli da uvredi Moskvu. Jer, on ne pokušava da se svrsta ili pridruži Istoku – već da balansira između Evrope, Sjedinjenih Država, Rusije i Kine. Tako da ponekad istupa izjavama i potezima koji se ne dopadaju Rusima. Ali, to menja činjenicu da je sve više okrenut Moskvi i Pekingu", rekao je Server u intervjuu u kom je govorio i o nastavku dijaloga Srbije i Kosova, zastoju u evropskim integracijama Srbije i odnosima među zemljama Zapadnog Balkana.
Ne propustite: Server: Kosovo i Srbija će postići rešenje, ali ne u narednim mesecimaVlasti Srbije za sada se nisu oglašavale povodom spoljnopolitičkih poteza povučenih u vezi sa Belorusijom.