Administracija predsednika Džoa Bajdena uvela je sankcije nekoliko visokih zvaničnika ruske vlade - ali ne i predsedniku Vladimiru Putinu - zbog uloge u pokušaju ubistva opozicionara Alekseja Navalnog.
Sankcije, koje neki eksperti smatraju uglavnom simboličnim, koordinišu se sa Evropskom unijom, koja je već preduzela korake protiv nekih ruskih zvaničnika zbog trovanja Navalnog.
Moskva će na američke sankcije odgovoriti recipročnim merama, upozorio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
"Šaljemo jasan signal Rusiji da će biti posledica za korišćenje hemijskog oružja", izjavio je visoki zvaničnik Bajdenove administracije.
"Jasno mi je da je jedina stvar koju administracija može da uradi da uputi signale", kaže Konstantin Sonjin, ruski ekonomista i profesor na Čikaškom univerzitetu.
"To su snažni signali, ali samo signali, to nije nešto što će imati materijalni efekat."
Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, na konferenciji za novinare u Moskvi, 3. marta 2021.
Među pojedincima koje je sankcionisao američki Sekretarijat za finansije su Aleksandar Bortnjikov, direktor obaveštajne agencije FSB, Andrej Jarin, šef direktorata Kremlja za unutrašnju politiku i Aleksej Krivoručko i Pavel Popov - zamenici ministra odbrane.
Američki zvaničnici u utorak su takođe deklasifikovali obaveštajne zaključke prema kojima je jedna od vodećih ruskih obaveštajnih agencija - FSB - odgovorna za trovanje Navalnog.
"Ton i vrsta odnosa koji ovaj predsednik namerava da ima sa predsednikom Putinom biće veoma drugačiji od prethodne administracije", izjavila je Džen Psaki, portparolka Bele kuće.
Alekseju Navalnom pozlilo je u avgustu 2020. na letu za Sibir i ubrzo je prebačen u bolnicu u Nemačkoj, gde je utvrđeno da je otrovan nervnim agensom. Kremlj je odbacio tvrdnje da je u tome učestvovao i navodi da nema dokaza za to.
Neimenovani izvori rekli su da će SAD uvesti sankcije pod dve postojeće rezolucije o sankcijama: zbog ruske aneksije Krima i širenja oružja za masovno uništenje. Obe rezolucije predviđaju zamrzavanje imovine ruskih kompanija i pojedinaca u SAD, a američkim kompanijama zabranjuju saradnju sa njima.
Ne propustite: Sud u Moskvi odbacio zahtev Navalnog da bude pušten na sloboduMinistri spoljnih poslova EU su 22. februara doneli odluku da, zbog zatvaranja Navalnog, uvedu sankcije za četvoricu bliskih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina.
Nakon lečenja u Nemačkoj, Navalini se vratio u Moskvu gde je odmah uhapšen, a ubrzo i osuđen na dve i po godine zatvora zbog navodnog kršenja uslovne kazne iz 2014.
Američki predsednik Bajden je zatvaranje Navalnog ocenio kao "politički motivisano" i pozvao da bude oslobođen. Obećao je i da će SAD biti oštrije prema Rusiji i da više neće ignorisati njene agresivne poteze.
Vašington i Moskva se ne slažu oko brojnih pitanja, kao što su ruske vojne akcije u Ukrajini i Gruziji, sajber napadi na agencije američke vlade i hakovanje - što je Moskva negirala.