Verske slobode širom sveta su pod napadom, ocenjuje se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta koji su u Vašingtonu predstavili državni sekretar Majk Pompeo i ambasador za verske slobode Sem Braunbek.
U izveštaju za 2017. godinu je posebno izdvojena Severna Koreja zbog proganjanja i hapšenja vernika. “Znamo da postoji sistem gulaga u Severnoj Koreji i situacija je stravična već godinama. Na satelitskim snimcima se vide ti logori. Ljudi koji su izašli pisali su o situaciji u Severnoj Koreji. Znamo da je situacija teška i očajna, posebno za vernike”, naveo je ambasador Braunbek.
Budistički sveštenici na Tibetu (arhivski snimak)
U izveštaju se takođe osuđuju kršenja prava vernika u Kini, Iranu, Rusiji i drugim zemljama. Stejt department navodi da Peking nastavlja da vrši kontrolu i ograničava aktivnosti i lične slobode pripadnika različitih veroispovesti kada ih vlada doživi kao pretnju državi ili vladajućoj Komunističkoj partiji. Procenjuje se da su stotine hiljada ujgurskih muslimana na silu upućene u centre za re-edukaciju.
U Iranu, vlada nastavlja strog tretman verskih manjina, uključujući hapšenja pa i pogubljenja onih koji su osuđeni da vode “rat protiv Boga.”
Stejt department navodi da vlasti u Rusiji nastavljaju da hapse i novčano kažnjavaju pripadnike manjinskih verskih grupa i manjinske verske organizacije zbog navodnog ekstremizma.
Vernici u Uzbekistanu
Prilikom objavljivanja izveštaja, državni sekretar Pompeo je istakao: “Napredak slobode i verskih sloboda je u interesu Amerike. Tamo gde su fundamentalne slobode veroiposvesti, izražavanja, štampe i mirnog okupljanja pod napadom, nalazimo na konflikte, nestabilnost i terorizam. S druge strane, vlade i društva koja štite te slobode su stabilnija, bezbednija i mirnija. Iz svih tih razloga, zaštita i promovisanje globalnog poštovanja verskih sloboda je prioritet Trampove administracije.”
Pravoslavni hrišćani u Crkvi svetih apostola Petra i Pavla u Beogradu, na Veliki petak, 6. april 2018. godine (Foto: Reuters/Marko Djurica)
Srbija, Crna Gora, Kosovo
U delu koji se odnosi na Srbiju, navodi se da ustav garantuje slobodu veroispoveseti ali da se zakonom daju privilegije sedam verskih grupa koje se smatraju “tradicionalnim”. Primeri diskriminacije uglavnom se odnose na male i netradicionalne grupe a ističe se da se u medijima, posebno veb portalima, neke verske grupe opisuju kao sekte. Anti-semitska literature je dostupna u nekim knjižarama a jevrejska zajednica je prijavila antisemitske komentare na internetu. Prijavljena su i dva fizička napada na pripadnike grupe Jehovini svedoci.
U Crnoj Gori, verske slobode su takođe zaštićene zakonom ali verske grupe, a posebno Srpska pravoslavna crkva tvrde da su zakoni koji regulišu njihov pravni status - neadekvatni. Srpska i crnogorska pravoslavna crkva nastavljaju da se spore oko verske imovine. Vlada nastavlja politiku nevraćanja verske svojine koju je konfiskovala komunistička vlada posle 1945. godine. Takođe se navodi da je Islamska zajednica Crne Gore protestovala zbog vladine odluke da se ponovo postavi krst na vrhu rekonstruisane Sahat-kule u Podogorici. Takođe se ističe da je u decembru 2017, jevrejska zajednica počela sa izgradnjom nove sinagoge u glavnom gradu Crne Gore.
Uskršnja služba u manastiru Gračanica na Kosovu, 16. aprila 2017.
U delu izveštaja o Kosovu, navode se problemi i pritužbe pripadnika Srpske pravoslavne crkve iako se Ustavom brani verska diskriminacija i garantuje sloboda veroispovesti. Ističe se da zakon ne dozvoljava verskim grupama da se registruju kao pravni entiteti što im stvara prepreke u radu i funkcionisanju. Između ostalog, navodi se da je opština Priština, pozivajući se na nepostojanje odgovarajuće dozvole, nastavila da sprečava srpske pravoslavne sveštenike u obnovi i čišćenju nezavršene Crkve Hrista Spasa. Navedeni su i primeri napada na srpske pravoslavne vernike koji su pokušavali da prisustvuju verskim skupovima kao što je onaj u Đakovici kao i primeri vandalizma i oštećenja imovine SPC. Takođe se ističe da je Kosovska islamska zajednica prijavila da postoji društvena i diskriminacija u zapošljavanju prema pobožnim muslimanima, posebno u javnom sektoru.