Na godišnjem samitu grupe, na koji drugu godinu za redom nije bila pozvana Rusija, lideri su takodje razmatrali teme klimatskih promena, energetike i svetskog zdravlja.
Lideri G7 poručili su da će sankcije Rusiji ostati na snazi ukoliko Moskva ne doprinese punoj primeni sporazuma iz Minska. Američki predsednik Barak Obama je istakao da u G7 postoji snažna saglasnost da se održi pritisak na Rusiju zbog prošlogodišnje aneksije Krima i ruske umešanosti u sukobe u Ukrajini. Obama je istakao da potezi ruskog predsednika nanose štetu ruskom narodu.
„Gospodin Putin će morati da donese odluku – da li će nastaviti da uništava ekonomiju svoje zemlje i produbljuje rusku izolaciju u pogrešnoj želji da obnovi slavu sovjetske imperije, ili će priznati da veličina Rusije ne zavisi od narušavanja teritorije i suvereniteta drugih zemalja?“
Lideri G7 obećali su ekonomsku podršku Ukrajini ali nisu pominjali vojnu pomoć, koju joj neke članice grupe pružaju na bilateralnoj osnovi. Učesnici samita takodje su razmotrili pretnje militantnih grupa Islamska država i Boko Haram, na sastanku sa liderima Iraka, Tunisa i Nigerije. Oni su pozvali sve zemlje da se bore protiv trafikinga kako bi se zaustavila izbeglička kriza u Mediteranu, kao i da pomognu u stabilizaciji situacije u Libiji.
„Postoji rizik da će teroristi ISIL-a iskoristiti vakuum u vlasti da uspostave novu bazu iz koje će planirati napade po Evropi. Tu je otvoreni koridor koji kriminalne bande trenutno koriste da pretvore Libiju u novi prolaz za krijumčarenje ljudi u Evropu. Na ovom samitu smo se dogovorili da damo punu podršku naporima UN-a da se formira vlada nacionalnog jedinstva u Libiji“, saopštio je britanski premijer Dejvid Kameron.
Druge važne teme samita bile su klimatske promene, globalno zdravlje i ekonomski razvoj.
„Jasno smo rekli, kao Grupa 7, da obavezujuća pravila treba da budu u središtu klimatskog sporazuma. Svet u ovom trenutku nema obavezujuća pravila i zato to mora biti cilj na globalnoj konferenciji u Parizu. Želimo da se postaramo da sve zemlje mogu da se razvijaju na takav način da prosečna temperatura na planeti ne poraste za više od dva Celzijusova stepena. Jasno smo posvećeni tom cilju od dva stepena“, navela je nemačka kancelarka Angela Merkel.
Merkel je takodje navela da G7 želi da se ove godine načini jasan napredak u pogledu sporazuma o slobodnoj trgovini izmedju Evrope i SAD. Kada je reč o još jednoj važnoj temi – velikom grčkom dugu medjunarodnim kreditorima, ona je upozorila da ističe vreme da se postigne sporazum o ostanku Grčke u evrozoni.
Ona je istakla da će Evropa pokazati solidarnost, ali samo ako Grčka „načini predloge i sprovede reforme.“ Predsendik Obama takodje je ocenio da će Atina morati da donese „teške ali dugoročno dobre odluke“ kako bi reformisala svoju praksu trošenja novca iz budžeta.
Lideri G7 takodje su se obavezali da će saradjivati sa 60 zemalja u unapredjenju zdravstvene zaštite kako bi se izbegle epidemije poput nedavnog izbijanja ebole u Zapadnoj Africi. Oni su obećali da će do 2030. spasiti 500 miliona ljudi od gladi i neuhranjenosti.
Iako površni posmatrači odbacuju dugu listu obećanja G7 kao nerealnu, globalna istraživačka grupa G8 navodi da lideri po pravilu realizuju 75% svojih obećanja, a da su prošle godine ostvarili 82%. S druge strane, medjunarodna humanitarna organizacija Oxfam je danas saopštila da su lideri G7 propustili priliku da izdejstvuju stvarnu promenu za milijardu svetskih stanovnika koji žive u siromaštvu.