I šta sada?
To je pitanje od Bele kuće u Vašingtonu do Plave kuće u Seulu - i verovatno i u Rjongsong rezidenciji u Pjongjangu.
Nakon istorijskog rukovanja između predsednika SAD i severnokorejskog lidera, koji su stavili svoja imena na dno dokumenta sa nejasnim, ali ubedljivim obećanjima, pitanje koje proističe iz Kapela hotela na Sentosi jeste - šta će se zapravo promeniti na Korejskom poluostrvu.
Nekoliko trenutaka nakon što je samit između Donalda Trampa i Severnokoreanca Kim Džong Una bio zaključen, novinarka Glasa Amerike, Greta van Sasteren i ja proveli smo nekoliko trenutaka sa pedsednikom SAD i njegovim državnim sekretarom u Kapeli.
Tramp je bio ushićen i u nekoliko sati dao je iznenađujuću izjavu suspendujući "provokativne" zajednične američko-južnokorejske vežbe na Korejskom poluostrvu.
"Imali smo veliku hemiju", rekao je predsednik, razgovrajući sa Van Sasteren, o sebi i Kimu. "Pravićemo posao.
Dokument koji su potpisali predsednik SAD Donald Tramp i severnokorejski lider Kim Džong Un, u Singapuru, na fotografiji koju je objavila severnokorejska Korejska centralna novinska agecnija (KCNA)
Državni sektetar Majk Pompeo nam je rekao "to je bio sjajan dan".
Predsednik je zapravo prepustio Pompeu težak posao preokretanja oskudne deklaracije o denuklearizaciji u nešto zaista transformišuće. Mnogi će pitati da li Pompeo, koji je pre jedne decenije vodio kompaniju za opremu za naftu, zaista čovek za takav zadatak.
Međutim, u Pompeovoj biografiji ima indicija tih sposobnosti: Prvi u svojoj klasi na Vojnoj akademiji SAD, vreme službovanja u Komitetu za obaveštajni rad Predstavničkog doma, kratak boravak na mestu direktora Centralne obaveštajne agencije i dva sastanka sa Kimom u Pjongjangu. On je sada verovatno mudar kao i bilo koji drugi američki zvaničnik po pitanju slaganja delova slagalice Pjongjang.
Ovaj izveštač - posmatrač Korejskog poluostrva više od pet decenija, stanovnik Seula poslednjih nekoliko godina, koji je jednom imao šansu da iskreno razgovara nedelju dana (2013. godine) u Severnoj Koreji sa oficirom Korejske narodne armije - prikupio je neke informacije o ovoj najpovučenijoj zemlji sveta.
No, u nekoliko stotina reči teško je adekvatno obuhvatitit tu geopolitičku zagonetku. Komplikovano je nekome spolja da pronikne u duboku emotivnu čežnju Koreanaca sa obe strane 38. paralele za ponovnim ujedinjenjem, uprkos velikoj ideološkoj podeli.
Postoji korejska ambivalenstnost spram podrške i decenijskog mešanja moćnih stranaca, iako nema negiranja činjenice da sudbina Korejskog poluostrva u mnogome zavisi od lidera i generala u Pekingu i Vašingtonu.
Arhiva - Severnokorejski lider Kim Džong Un aplaudira sa svojom ženom Ri Sol Ju i sestrom Kim Jo Džong u selu primirja Panmunjomu, unutar demilitarizovane zone koja razdvaja dve Koreje, u Južnoj Koreji, 27. aprila 2018.
Ono što bi mudar analitičar Severa shvatio tokom decenija je da Kimova porodična dinastija nepokolebljivo veruje u svoje ličnu čestitost spram tragične i brutalne cene koju plaća njihov spostveni narod. Upropašćavanje miliona kao topovsko meso, ili glađu, nije previsoka cena za opstanak režima.
Takođe, ni jedno nije žrtvovanje preveliko kako bi se obezbedilo nuklearno oruže ili balističke rakete - asimetrična namera da se kontrira vatrenoj moći Pentagona.
Neki analitičari i stručnjaci na Zapadu veruju da sevenokorejsko rukovodstvo naivno neće ispregovarati tu prednost. Ali, apsolutni izgled na uspeh mogao bi brzo da ostvari nekoliko dugoročnih ciljeva Pjongjanga - olakšice na sankcije, mirovni sporazum sa SAD, šire diplomatsko priznavanje, međunarodni ugled i, najvažnije, polisu osiguranja za buduće generacije vladara porodice Kim.
Prava nepoznanica je da li je Kim Džong Un zaista planer svega ovoga, ili je bio prisiljen da krene tim putem pod pritiskom određenih frakcija.
Ono što bi moglo da bude iznenađujuće za strance je to što severnokorejska hiearhija nije monolitna. Kao i u svakom drugom elitnom društvu, čak i u onom totalitarnom postoje različite filozofije, lični feudi i rivali koji traže veću moć, nalik intrigama na nekadašnjim dvorovima. To uključuje čvrstorukaše koji se plaše da će puč, ili čak i najmanje otopljavanje, slominiti autokratiju sa fatalnim posledicama po njih.
Ovo smo saznali od visokorangiranih prebega, dugogodišnjih diplomata u Pjongjangu, prolaznim pogledima novinara kao što sam ja i retkim, pouzdanim presečenim obaveštajnim kanalima.
Opet, na ovoj prekretnici ne možemo da zaključimo da li je Kimovo rukovanje sa Trampom najava iskrene promene u srcima, ili je samo još jedno lukavstvo režima koji je prekršio svaki važan sporazum koji je ikad napravio.
U svakom slučaju, Kim pravi visoke uloge.
Predsednik Tramp, koji samog sebe opisuje kao savršenog tvorca sporazuma, i Pompeo, njegov novi saradnik, izrazili su uverenje da su korektno odmerili Kima kao lidera koji traži put ka miru i prosperitetu.
Za sada, uprkos rukovanju i potpisanom komadu papira, savezničke snage Sjedinjenih Država i Južne Koreje ostaju na trajnom stepenu uzbune kako bi se konfrontirale silnom neprijatelju sa kojim su se borilie do pat pozicije i primirja pre više decenija, ali sada naoružani oružjem za masovno uništenje.
Ukoliko bude novih provokacija ili pogrešnih proračuna, čvrstorukaši, i u Pjongjangu i u Vašingtonu, mogli bi da kažu svojim šefovima "Jesmo vam rekli?".
Šef Biroa Glasa Amerike za Beluku kuću, Stiv Herman, živeo je u Aziji od 1990-2016. Na prvi put u korejsku demilitarizovanu zonu otišao je 1981. godine.