Zapadne zemlje počele su u ponedeljak da uvode ograničenje cene od 60 dolara po barelu i zabranu nekih vrsta ruske nafte, što je pojačavanje pritiska na Moskvu zbog rata u Ukrajini.
EU, Australija, Velika Britanija, Kanada, Japan i SAD dogovorili su se da ograniče cenu na barel ruske nafte, zbog čega je negodovao Kremlj, ali i ukrajinski predsednik, čija vlada želi da ta cena bude upola manja. Indija je, sa druge strane, najavila da će nastaviti da kupuje rusku naftu i nije se obavezala da će ograničiti cenu na 60 dolara za barel, izjavio je ministar spoljnih poslova te zemlje.
Ne propustite: EU odobrila novo pooštravanje sankcija RusijiEvropski blok od 27 zemalja ranije je uveo embargo na rusku naftu koja se isporučuje pomorskim putem. Ovim embargom pogođena je i Srbija koja je rusku naftu uvozila preko naftovoda Janaf, koji dolazi iz Hrvatske. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je za RTS da Srbija ima unapred ugovorene isporuke nafte do kraja januara, te da neće biti krize u snabdevanju, ali da od početka februara 2023. može da dođe do nedostatka dizela, jer stupa na snagu zabrana uvoza naftnih derivata u EU.
Pitanje je kako će ove mere zapada uticati na tržišnu cenu nafte. U ponedeljak je američka sirova nafta porasla za 90 centi, na 80,88 dolara.
Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak zadužen za energetska pitanja, upozorio je u da Rusija neće prodavati svoju naftu zemljama koje bi pokušale da iskoriste ograničenje.
„Prodaćemo naftu i naftne derivate samo zemljama koje će sa nama raditi pod tržišnim uslovima, čak i ako moramo da smanjimo proizvodnju“, rekao je Novak pre nego što je ograničenje cena stupilo na snagu.
Ukrajinska vlada je tokom vikenda zahtevala nižu cenu od 30 dolara po barelu, insistirajući da će Rusija na nivou od 60 dolara i dalje ubirati godišnji prihod od nafte od 100 milijardi dolara.
Rusija je drugi proizvođač nafte u svetu i oslanja se na prodaju nafte i gasa kako bi održala svoju ekonomiju, koja se već našla pod strogim međunarodnim sankcijama zbog rata u Ukrajini.
Blinken: Rusija već trpi zbog sankcija
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da cena zapadnih sankcija Rusiji svakodnevno raste, što otežava Moskvi da dopuni svoje oružani arsenal.
Uz trgovinske restrikcije koju su nametnule SAD i njeni saveznici, Blinken kaže da Rusija ne može da uvozi delove koji su joj potrebni da napravi više oružja ili da zameni ono koje je uništeno.
Američki državni sekretar Entoni Blinken
„Troškovi se gomilaju svakog dana. Teret za Rusiju svakim danom postaje sve veći“, izjavio je Blinken za CNN.
On je rekao da zapadni saveznici stalno traže različite načine da još više pooštre sankcije kako bi oslabili rusku ekonomiju i ratni potencijal.
Blinken je optužio Rusiju da "zimu koristi kao oružje", jer iz vazhuha gađa ukrajinsku energetsku i vodnu infrastrukturu, i pokušava da oslabi moral ukrajinskog naroda.
"To je zaista varvarski", zaključio je državni sekretar SAD.