Nastojanje Katalonije da se otcepi od Španije je ovog vikenda doživelo još jedan obrt kada se bivši predsednik tog regiona, Karles Pudždemon, predao belgijskoj policiji, pošto je pre toga prošle nedelje pobegao u Brisel. Španija je izdala nalog za hapšenje njega i nekoliko drugih katalonskih lidera pod optužbom za pobunu. I dok Madrid nastoji da spreči region u sticanju nezavisnosti, drugi secesionistički pokreti širom Evrope sa interesovanjem prate situaciju.
Na ulicama Edinburga i Glazgova, škotska zastava se vijorila duž katalonskih boja u proteklim nedeljama – dok pristalice nezavisnosti iz dalekih krajeva Evrope izražavaju solidarnost.
“Bez obzira da li je u pitanju Baskijski region, Katalonija, Škotska ili drugi delovi sveta - Palestina, Kurdistan, svi oni imaju pravo na postojanje svojih nacija”, kaže demonstranktinja Sonja Kokelin.
Škotska je održala referendum o nezavisnosti 2014. – i glasala tesnom većinom da ostane u Velikoj Brigtaniji. To glasanje je održano uz odobrenje britanske vlade. Španska vlada bi trebalo da nauči neke lekcije, kaže autor nove knjige o nezavisnosti Katalonije "Ponovo rođena Katalonija", Kris Bamberi, koji vodi kampanju za nezavisnost.
“Pitanje mora da bude - ‘da je to učinio španski premijer Marijano Rahoj, da li bi odneo pobedu na referendumu?’ Veliki broj ljudi veruje da bi to bio slučaj. Svaki put kad španska država veoma oštro interveniše, to stvara još jednu grupu ljudi koji donose zaključak da podržavaju nezavisnost.”
Drugi kažu da je Katalonija trebalo da nauči lekciju na osnovu škotskog iskustva. Džejms Ker-Lendzi je profesor na Univerzitetu Sent Meri.
“Da je Škotska glasala za nezavisnost, znamo da bi Britanija dozvolila da ona ide svojim putem. Ali Španija je rekla, apsolutno nećemo to ni da stavimo na glasanje. A ono što smo zapravo videli je jesnostavno da je medjunarodna zajednica stala iza Španije i rekla, ‘znate mi nećemo da menjamo pravila pravila’.”
Secesionistički pokreti širom Evrope budno prate sudbinu Katalonije. Dve najbogatije regije u Italiji su glasale za veću autonomiju od Rima na prošlomesečnom referendumu.
U Belgiji, zategnutost izmedju severa, gde se govori flamanski i juga gde se govori francuski, ugrožava jedinstvo države.
“Veliki broj pokreta je u početku bio prilično zadovoljan onim što preduzima Katalonija. Ali, mislim da je ono što se dešavalo od tada obeshrabrilo mnoge. Znate, oni mogu da se zalažu za nezavisnost, ali ako ne mogu da dobiju podršku medjunarodne zajednice to se neće dogoditi”, podseća Ker-Lindzi.
Evropska unija je čvrsto stala na stranu Madrida. Kritičari smatraju da će istorija pokazati da je Unija trebalo da ima više razumevanja za narod koji se zalaže za samoupravu.
“Evropska unija može da gleda na 1989. i kaže kada se raspao Sovjetski Savez, baltičke države i druge zemlje su zapravo dobile svoju nezavisnost mirnim putem”, navodi Bramberi.
I Katalonija i Škotska su zasnivale svoju održivost u svojstvu nezavisnih država na članstvu u Evropskoj uniji, što je pogrešno smatra Ker-Lindzi.
“Evropska unija nema moć da priznaje države. Države članice to čine. Takodje, Španija bi uložila veto, a mora da postoji jednoglasna podrška za priključenje EU.”
Pored toga, analitičari navode da EU nastoji da izbegne dalje cepkanje - dok se bori da prevazidje Bregzit i migrantsku krizu.