Vrhovni sud SAD od danas ponovo ima devet sudija, pošto je Ejmi Koni Beret i zvanično položila zakletvu, i priključila se najvišem pravosudnom telu u zemlji.
Beret je položila zakletvu pred predsedavajućem Vrhovnog suda Džonom Robertsom, pošto je veče ranije to učinila na ceremoniji u Beloj kući pred Klarensom Tomasom, sudijom sa trenutno najdužim stažom u Vrhovnom sudu (više od 29 godina).
Bivša sudija federalnog apelacionog suda Beret je u ponedeljak uveče potvrđena sa 52 glasa za i 48 protiv.
Republikanska senatorka Suzan Kolins iz Mejna jedina se pridružila svim demokratama u Senatu glasajući protiv nominacije sudije Beret. Kolins je izjavila da ne može da glasa za potvrdu Beret, imajući u vidu koliko su blizu sledeći predsednički izbori.
Prema Asošijeted presu, nijedan drugi sudija Vrhovnog suda u proteklih 150 godina nije potvrđen, a da nije osvojio nijedan glas manjinske stranke.
Beret je treća sudija u devetočlanom sudu koju je nominovao predsednik Donald Tramp i značajno pomera ideološki balans prema konzervativnoj većini od 6 prema 3. Trampova kandidatkinja koja je popunila mesto upražnjeno smrću liberalne ikone Rut Bejder Ginzberg potencijalno otvara novu eru presuda o abortusu, Zakonu o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (poznatijem kao Obamaker), pa čak i izborima.
Proslava u Beloj kući na kojoj je Beret simbolično položila zakletvu pred sudijom Vrhovnog suda Klarensom Tomasom, održana je mesec dana posle sličnog događaja, na kojem je Tramp formalno proglasio sudiju Beret za svoju kandidatkinju za Vrhovni sud. Veruje se da je na tom skupu više zvaničnika zaraženo Kovidom 19, a nekoliko dana kasnije od koronavirusa je oboleo i sam predsednik Tramp.
“Ovo je dan od ogromnog značaja za Ameriku", izjavio je Tramp na ceremoniji polaganja zakletve, kojoj je prisustvovalo oko 200 zvanica. Beret će moći da učestvuje u radu suda pošto položi i pravnu zakletvu pred predsedavajućim sudijom Džonom Robertsom u sudu u utorak.
Sudija Ejmi Koni Beret polaže ustavnu zakletvu pred sudijom Klarensom Tomasom u Beloj kući, 26. oktobra 2020.
Beret je okupljenima rekla da je kroz "rigorozni proces potvrde" naučila da je "posao sudije da se odupre svojim političkim preferencama". Obećala je da će raditi posao "bez straha i bez pristrasnosti".
Lider senatske manjine, demokrata Čak Šumer ocenio je da je republikanska većina "uništila svoj kredibilitet" glasanjem tako blizu izbornog dana, nakon što je mesecima blokirala kandidata demokratskog predsednika Baraka Obame u izbornoj godini 2016.
Demokrate su tvrdile da je odluka o novom sudiji Vrhovnog suda trebalo da se prepusti kandidatu koji pobedi na predsedničkim izborima, što je stav koji su republikanci zastupali kada je mesto u sudu upražnjeno početkom 2016. koja je bila izborna godina. Republikanci u Senatu tada su odbili i da stave na razmatranje nominaciju sudije Merika Garlanda, koga je predsednik Barak Obama predložio za sudiju Vrhovnog suda.
Demokratski predsedenički kandidat Džo Bajden oštro je kritikovao postavljenje sudije Beret uz ocenu da je taj proces „zbrzan i bez presedana“ i podsetio da će ona sedeti u Vrhovnom sudu kada neposredno posle izbora bude odlučivao o sudbini Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (Obamakeru) – čijim bi ukidanjem milioni Amerikanaca mogli da ostanu bez ikakvog osiguranja.
"Senat radi pravu stvar", izjavio je lider senatske većine Mič Mekonel u nedelju. Senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren, demokrata, nazvala je glasanje "nelegitimnim" i "poslednjim trzajem očajne stranke".
Ne propustite: Senatski odbor odobrio nominaciju Beret za Vrhovni sud uprkos bojkotu demokrataSenat je glasao u nedelju 51-48 da se okonča filibaster (pravo na neograničenu raspravu) demokrata o nominaciji Beret, čime je započeo period od 30 sati rasprave pre konačnog glasanja.
"Demorate u Senatu biće za govornicom celu noć u borbi protiv ovog sramnog procesa republikanaca u Senatu", rekao je u nedelju lider demokrata u Senatu Čak Šumer i dodao:
"Nećemo prestati da se borimo".
Beret će biti među sudijama koje treba 10. novembra da saslušaju nove argumente za poništavanje Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj nezi u zemlji, koji je Trump pokušao da ukine.
Taj zakon, popularno nazvan Obamaker po imenu bivšeg predsednika Baraka Obame, koji se zalagao za njegovo usvajanje 2010. godine, pomaže u pružanju zdravstvene zaštite milionima Amerikanaca.
Njegova sudbina brine mnoge ljude usled sve većeg broja novih slučajeva koronavirusa u Sjedinjenim Državama.
Republikanci već dugo tvrde da Obamaker previše košta poreske obveznike i da daje vladi previše kontrole nad zdravstvenom zaštitom.