Peti oktobar je dan koji je promenio Srbiju na svim poljima, a možda je ipak to bilo najočitije u diplomatiji. Od brzog uspona na svetskoj sceni do teških i izazovnih situacija - to je ono kroz šta je Srbija prošla u poslednjoj deceniji.
Verovatno najdublje, najbrže i najvidljivije promene nakon 5. oktobra 2000. dogodile su se u oblasti spoljne politike. I bukvalno samo nekoliko dana nakon promena, Srbija se na velika vrata vratila na svetsku pozornicu.
"Bio je povratak na velika vrata u sve međunarodne organizacije, počevši od UN pa sve do Saveta Evrope", priča Ivan Vejvoda, predsednik Balkanskog fonda za demokratiju.
"Odmah posle 5. oktobra Srbija je bila apsolutni hit u svetu. I u Evropi i u Americi. Sva vrata su se otvarala. Premijer Đinđić je bio u fokusu evropske javnosti", priseća se Zoran Sekulić iz agencije Fonet.
"Kada je reč o spoljnopolitičkim efektima, tu bar nema apsolutno nikakve sumnje kakvi su rezultati. U kakvoj Srbiji danas živimo deset godina kasnije i kakva je to Srbija bila koju smo imali 4. oktobra", kaže ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić.
Doduše, brz diplomatski proboj Srbije u međunarodnu zajednicu bio je u velikoj meri uslovljen nasleđem – do 5. oktobra 2000. Srbija gotovo da nije ni imala spoljnu politiku, a i takva kakva je bila – bila je podređena jednom čoveku.
"Ta politika je bila politika sveopšte konfrontacije i sa susedima i sa Evropom i sa Amerikom i sa celim svetom", smatra Sekulić.
"Mi smo bili izbačeni ili suspendovani iz članstva gotovo svih međunarodnih organizacija i sankcije koje smo imali bile su jedne od najtežih i najsveobuhvatnijih sankcija koje je iko ikada imao", objašnjava ministar Jeremić.
Iako su stvari vrlo brzo nakon 5. oktobra počele da škripe u samom DOS-u, nove vlasti su ipak postavile osnove nove spoljne politike i Srbija je krenula put evropskih i evroatlantskih integracija. Od otvorenog neprijateljstva u vreme Miloševića, Srbija se vratila starim savezništvima sa Amerikom i Evropom.
"To je sazrevanje spoljne politike da idete u susret onima sa kojima ste bili u nesporazumima", smatra Vejvoda.
Međutim, ubistvo premijera Zorana Đinđića i izbor nove vlade sa Vojislavom Koštunicom na čelu donosi promene i na diplomatskom planu.
"Ta vlada je počela da vodi nešto drugačiju spoljnu politiku – prvo je nastupala u odnosu na Hag sa pozicijom 'deveta rupa na svirali', što je počelo da izaziva podozrenje u međunarodnoj zajednici, pre svega u EU. Dakle, Evropa nije rado slušala te poruke koje Vojislav Koštunica slao i krenula je neka vrsta distanciranja", priča Sekulić.
Ako se u pojedinim unutrašnjepolitičkim trvenjima mogu naći razlozi za slabljenje spoljnopolitičkog položaja Srbije, ni mnoge stvari koje su se događale okolo nisu išle na ruku Srbiji.
"Veliki su izazovi bili – prvo Srbija i Crna Gora, a potom i samoproglašenje nezavisnosti je postavilo jedan težak zadatak", kaže Vejvoda.
"Ne treba biti nepravedan pa reći da je sve zavisilo od unutrašnjih aktera. Zavisilo je u velikoj meri i to kako spoljna politika izgleda od stava međunarodne zajednice, pre svega ključnih aktera u EU i SAD. Kosovo je bilo preteško breme", priča Sekulić.
Ponovni izbor Borisa Tadića za predsednika 2008. a odmah zatim i pobeda koalicije okupljene oko predsednika Srbije na opštim izborima donosi novu situaciju: trougao predsednik – Vlada – parlament je došao u saglasje, Srbija se vraća na put brzih evropskih integracija, što je krajem 2009. nagrađano viznom liberalizacijom, predajom zahteva za kandidaturu.
"Ne zaboravimo – EU predstavlja pola milijarde ljudi. Mi smo okruženi Evropskom unijom i to je naše prirodno, geografsko, istorijsko, a rekao bih i kulturno okruženje", podseća Vejvoda.
"Srbija sada ne može da traži svoje članstvo u Organizaciji afričkih država ili Organizaciji latinoameričkih država. Potpuno je prirodno da traži svoje mesto u evropskoj porodici naroda", kaže Sekulić.
Ako je i bilo nesporazuma sa Evropom i Amerikom nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije, najnoviji razvoj događaja govori da se Srbija ipak vratila na put na koji je krenula 5. oktobra 2000. Izbori su tek za dve godine i do tada, prema rečima predsednika i Vlade, Srbija ostaje na tom putu.