Rukometna utakmica decenije je završena, Srbija je pobedila Hrvatsku u meču koji je počeo zviždanjem hrvatskoj himni, ali se manje-više sve završilo u okvirima regularnosti. Ipak, sam meč i rukomet su ostali u senci incidenata - napada huligana na hrvatske navijače - što je otvorilo i neka stara pitanja.
Iako će rukometaši Srbije i Danske sutra, u velikom finalu odlučiti gde se igra najbolji rukomet u Evropi, moglo bi se reći da se kulminacija ovog evropskog prvenstva u rukometu dogodila sinoć, u meču u kome se pobedom nad Hrvatskom srpska reprezentacija plasirala u finalni meč.
Pobeda nad Hrvatskom je, po običaju proslavljena i u centru Beograda, ali to ne može da razbije senku, koju su na ovo prvenstvi bacili huligani napadom na kolonu hrvatskih navijača, koji su se posle meča odigranog u Novom Sadu, vraćali kući:
"Završila se utakmica, krenuli smo nazad i oni su nas dočekali. Dve grupe su bile s tim da su i neki taksisti bili sa njima u dosluhu. Usporili su nas", kaže stariji muškarac, a drugi dodaje:
"Iz mraka, na semaforu, zaustavljajući celu kolonu, napadom sekirama i komadima kamenja po autima. Ozleđenih je bilo – od dece od 10 godina i žena koje su bile u šoku".
Jedna od žena u koloni objašnjava: "Ništa nismo izazivali, vozili smo se u koloni prema granici kad su nas oni napali. Ja znam da je to skupina huligana, klinaca koji nemaju veza ni sa čim ovde, ali osuđujem sve ovo što se dogodilo, jer ovo je pregrozno i prestrašno".
Srpska policija je posle svega uhapsila grupu napadača, ali to nije moglo da ublaži štetu koja je učinjena – pre svega organizatorima prvenstva, ali i celoj zemlji još jednom ružnom slikom koja je otišla u svet. Izjave i opravdanja nadležnih organa došle su ipak post festum, to jest kasno da se stvari vrate u prvobitno stanje:
"Mi naravno smatramo da je to apsolutno nedopustivo da se tako nešto dešava, da ovi incidenti ruše ugled naše države i da mi ne treba da se ponašamo kao oni kada naši tamo odu. Već naprotiv, da i policija Srbije i policija Hrvatske treba sve ove huligane da pohapse", rekao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.
Kako smatra Nenad Zorić, koautor TV serijala “Dosije navijači” koji je svojevremeno emitovan na nacionalnoj televiziji, problem huligana se može objašnjavati mnogim razlozima, ali nema sumnje da poruke državnog vrha da će zabranjivati navijačke grupe neće doneti rezultate, jer, kako kaže Zorić, treba praviti razliku između navijača i huligana:
"Svaki navijač koji iskoči iz tih normalnih i zakonom propisanih pravila ponašanja i razbije auto – on više nije navijač. On je huligan".
Nenad Zorić, koautor serijala "Dosije navijači"
Gotovo istvremeno kada su napadnuti hrvatski navijači, Apelacioni sud je prepolovio kazne huliganima koji su pre godinu i po dana do smrti pretukli francuskog navijača Brisa Tatona. U javnosti je još jednom postavljeno pitanje da li je poruka koju država šalje huliganima jasna i koliko je zapravo sama država odgovorna za ovo što se događa:
"Ovde se pričalo o tom Tatonu naveliko. I trebalo je da se priča. Ali posle tog Tatona se desilo još niz incidenata, manjih ili većih, koji nisu sankcionisani. I onda treba da se desi neki peti slučaj, da neko ponovo bude ubijen, pa ćemo onda opet da pričamo o tome, desiće se neka stvar i reći ćemo – treba zabraniti navijačke grupe. Mislim da država ne šalje jasnu poruku, kao što je u Engleskoj svojevremeno poslala Margaret Tačer i rekla – ne može", dodaje Zorić.
Uprkos naoštrenoj političkoj situaciji u Srbiji, sagovornik Glasa Amerika ne veruje u mogućnost da je poslednji napad na hrvatske navijače na bilo koji način organizovan od strane nekih stranaka ili kakvih centara moći, koji možda na ovaj način pokušavaju da uspore put zemlje u Evropu:
"Ja se ne bih složio sa Nenadom Čankom koji kaže da Srbija liči na onu iz devedesetih godina. Uz sve manjkavosti dnevne politike, uz sve greške koje možda postoje i kod policije, ja mislim da je ovo demokratska država i da se jako razlikuje od one države iz 90-tih godina i ne bih to stavljao u isti kontekst", smatra Zorić.
Sve bi bilo daleko lakše objasniti i rešiti da se radi o nevezanim incidentima, koji mogu da se dogode bilo gde na svetu. Međutim, povezivanje svih događaja i njihovo stavljanje u kontekst u kome se zemlja sveukupno nalazi – govori da stvari nisu ni malo jednostavne i da bi država morala da se organizuje i da počne što pre da se obračuva sa huliganima.