Na dinamičnom pretresu nazvanom „Kosovo i Srbija: Put ka miru“, diskutovano je o odnosima Srbije i Kosova u svetlu sporazuma o normalizaciji odnosa.
U podkomitetu za Evropu Predstavničkog doma američkog Kongresa juče je održan pretres na kome je svedočio Džonatan Mur, direktor kancelarije za Južnu i Centralnu Evropu u Stejt Departmentu, kao i petoro stručnjaka za Balkan. Na dinamičnom pretresu nazvanom „Kosovo i Srbija: Put ka miru“, diskutovano je o odnosima Srbije i Kosova u svetlu prošle nedelje postignutog sporazuma o normalizaciji odnosa.
Predstavnik Stejt Departmenta Džonatan Mur istakao je da je sporazum o normalizaciji odnosa ostvaren 19. aprila najbolji put napred za Srbiju i Kosovo, a da je pomirenje dva naroda bolje rešenje od podele ili razmene teritorija. U ime američke administracije, on je pozvao Srbiju i Kosovo da efikasno primene sve sporazume postignute u dijalogu, dodajući da će taj posao biti otežan zbog „tvrde struje“ i kriminalnih elemenata na severu Kosova koji se odupiru sprovodjenju sporazuma budući da im odgovara trenutno stanje.
“Srbija mora da pokaže spremnost da iskoristi svoj uticaj i izoluje one koji blokiraju implementaciju sporazuma. Sa druge strane, Kosovo mora da pokaže predanost i sposobnost da zaštiti živote i imovinu Kosovskih Srba na severu i širom zemlje, da im garantuje prava koja su im data kosovoskim i medjunarodnim pravom, uključujući i dalekosežnu samoupravu koju im garantuje kosovski Ustav”, istakao je Mur.
Na pitanje predsedavajućeg kongresmena, republikanca Dejne Rorabakera da li činjenica da sporazum ne predvidja pristup kosovskih snaga bezbednosti severnom delu Kosova praktično znači da je to područje autonomno od uprave Prištine, Mor je podvukao da SAD ne koriste termin “autonomija” u kontekstu srpskih opština na Kosovu.
Dilema u pogledu mogućnosti sprovodjenja sporazuma bila je podstrek za Rorabakera da ponovi svoj poznati stav da je najbolje rešenje za dugo neprijateljstvo Srba i Albanaca – univerzalno pravo na samoopredeljenje.
Kongresmen Rorabaker se zalaže za promenu granica, odnosno razmenu teritorija, koja bi omogućila Srbima na severu Kosova da žive u okviru države koju podržavaju, a isto bi se omogućilo i Albancima na jugu Srbije. S druge strane, Džonatan Mor je ponovio stav američke administracije da je umesto stvaranja etnički čistih država ključ – zaštita manjinskih prava kroz sprovodjenje vladavine zakona.
“Drago mi je što ste pomenuli Albance na jugu Srbije, u Preševu i Bujanovcu. Imamo puno poverenje da će vlada Srbije voditi računa o ljudskim pravima svojih gradjana na jugu bez obzira na njihovu etničku pripadnost, baš kao što verujemo da je vlada Kosova sposobna da štiti sve svoje gradjane bez obzira na njihovu etničku pripadnost.”
U toku pretresa razmotrene su i druge teme koje opterećuju odnose Srbije i Kosova. Kongresmena iz Teksasa Teda Poa, zanimalo je dokle se stiglo u istrazi trgovine organima na Kosovu, i nije bio zadovoljan prvim odgovorom diplomate Stejt Departmenta da se, pod pokroviteljstvom Euleksa, nastavlja rad radne grupe koju predvodi Klint Vilijamson, bivši ambasador SAD za ratne zločine.
“Šta to znači da se rad nastavlja? Šta se preduzima, da li se ljudi ispituju. Koliko će ta istraga trajati? Da li će biti još jedna istraga kao Vorenova komisija, što traje zauvek, ili će biti nekog rešenja? Predjimo na stvar g. Mur - gde stojimo u ovoj istrazi?”
“Vi bolje od mene znate koliko treba vremena za fazu podizanja optužbe. Nadamo se da će podizanje optužnice biti moguće u narednih godinu dana. Ambasador Vilijamson i njegov tim još prikupljaju dokaze, ali prema poslednjim informcijama koje imam, još nisu spremni da predju direktno u fazu podizanja optužnice”, odvratio je Mur.
Kongresmen Eliot Engel je, pak, želeo da zna šta je status slučaja ubistva brace Bitići, američkih državljana, i da li SAD vrše pritisak na srpske vlasti da istraže taj slučaj, dok je Mur odgovorio da je to pitanje visoko na dnevnom redu bilateralnih odnosa.
U drugom delu pretresa svedočili su stručnjaci za Balkan. Vašingtonski analitičar i srpski aktivista Obrad Kesić i sam je postavio pitanje zbog čega američka vlada odbija podelu Kosova ako insistira na tezi da granice neće biti važne kada se ceo region pridruži EU. Put Srbije i Kosova ka EU će trajati godinama, a zbog dugoročne stabilnosti ne treba skidati sa pregovaračkog stola nijednu opciju, uključujući i podelu, smatra Kesić.
S druge strane, analitičar Danijel Server ocenio je da bi nova promena granica pokrenula lančanu reakciju na Balkanu. On smatra da severno Kosovo treba da postane model uspešne „reintegracije“ za ceo region.
Širli Diogardi iz Albansko-američke gradjanske lige kritikovala je briselski sporazum ocenjujući da nije u interesu Prištine i da ne rešava korene krize na severu Kosova.
Kongresmen Eliot Engel je pozvao učesnike pretresa da se koncentrišu na pozitivne aspekte sporazuma, uz poruku da on obemama stranama otvara put ka budućnosti učlanjenja u EU:
“Nema čarobnog štapića, ljudi su odrasli slušajući u svojim porodicama o ratovima iz prošlosti i to im je usađeno u svest. Ali mislim da moramo da razumemo da ako Beograd smatra da mu se možda ne dopada sve iz sporazuma, ali ako ih dovodi u EU - to je cena koju moraju da plate, a isto razmišljaju i kosovski Albanci - to je tkivo koje ih povezuje, taj podsticaj da se pridruže Evropskoj uniji. I zato mislim da je ovo dobar sporazum, nije sjajan ni za jednu ni drugu stranu - ali je dobar sporazum”.
Pretres u Kongresu trajao je nešto više od dva sata i bio je otvoren za javnost.
Predstavnik Stejt Departmenta Džonatan Mur istakao je da je sporazum o normalizaciji odnosa ostvaren 19. aprila najbolji put napred za Srbiju i Kosovo, a da je pomirenje dva naroda bolje rešenje od podele ili razmene teritorija. U ime američke administracije, on je pozvao Srbiju i Kosovo da efikasno primene sve sporazume postignute u dijalogu, dodajući da će taj posao biti otežan zbog „tvrde struje“ i kriminalnih elemenata na severu Kosova koji se odupiru sprovodjenju sporazuma budući da im odgovara trenutno stanje.
“Srbija mora da pokaže spremnost da iskoristi svoj uticaj i izoluje one koji blokiraju implementaciju sporazuma. Sa druge strane, Kosovo mora da pokaže predanost i sposobnost da zaštiti živote i imovinu Kosovskih Srba na severu i širom zemlje, da im garantuje prava koja su im data kosovoskim i medjunarodnim pravom, uključujući i dalekosežnu samoupravu koju im garantuje kosovski Ustav”, istakao je Mur.
Na pitanje predsedavajućeg kongresmena, republikanca Dejne Rorabakera da li činjenica da sporazum ne predvidja pristup kosovskih snaga bezbednosti severnom delu Kosova praktično znači da je to područje autonomno od uprave Prištine, Mor je podvukao da SAD ne koriste termin “autonomija” u kontekstu srpskih opština na Kosovu.
Dilema u pogledu mogućnosti sprovodjenja sporazuma bila je podstrek za Rorabakera da ponovi svoj poznati stav da je najbolje rešenje za dugo neprijateljstvo Srba i Albanaca – univerzalno pravo na samoopredeljenje.
Kongresmen Rorabaker se zalaže za promenu granica, odnosno razmenu teritorija, koja bi omogućila Srbima na severu Kosova da žive u okviru države koju podržavaju, a isto bi se omogućilo i Albancima na jugu Srbije. S druge strane, Džonatan Mor je ponovio stav američke administracije da je umesto stvaranja etnički čistih država ključ – zaštita manjinskih prava kroz sprovodjenje vladavine zakona.
“Drago mi je što ste pomenuli Albance na jugu Srbije, u Preševu i Bujanovcu. Imamo puno poverenje da će vlada Srbije voditi računa o ljudskim pravima svojih gradjana na jugu bez obzira na njihovu etničku pripadnost, baš kao što verujemo da je vlada Kosova sposobna da štiti sve svoje gradjane bez obzira na njihovu etničku pripadnost.”
U toku pretresa razmotrene su i druge teme koje opterećuju odnose Srbije i Kosova. Kongresmena iz Teksasa Teda Poa, zanimalo je dokle se stiglo u istrazi trgovine organima na Kosovu, i nije bio zadovoljan prvim odgovorom diplomate Stejt Departmenta da se, pod pokroviteljstvom Euleksa, nastavlja rad radne grupe koju predvodi Klint Vilijamson, bivši ambasador SAD za ratne zločine.
“Šta to znači da se rad nastavlja? Šta se preduzima, da li se ljudi ispituju. Koliko će ta istraga trajati? Da li će biti još jedna istraga kao Vorenova komisija, što traje zauvek, ili će biti nekog rešenja? Predjimo na stvar g. Mur - gde stojimo u ovoj istrazi?”
“Vi bolje od mene znate koliko treba vremena za fazu podizanja optužbe. Nadamo se da će podizanje optužnice biti moguće u narednih godinu dana. Ambasador Vilijamson i njegov tim još prikupljaju dokaze, ali prema poslednjim informcijama koje imam, još nisu spremni da predju direktno u fazu podizanja optužnice”, odvratio je Mur.
Kongresmen Eliot Engel je, pak, želeo da zna šta je status slučaja ubistva brace Bitići, američkih državljana, i da li SAD vrše pritisak na srpske vlasti da istraže taj slučaj, dok je Mur odgovorio da je to pitanje visoko na dnevnom redu bilateralnih odnosa.
U drugom delu pretresa svedočili su stručnjaci za Balkan. Vašingtonski analitičar i srpski aktivista Obrad Kesić i sam je postavio pitanje zbog čega američka vlada odbija podelu Kosova ako insistira na tezi da granice neće biti važne kada se ceo region pridruži EU. Put Srbije i Kosova ka EU će trajati godinama, a zbog dugoročne stabilnosti ne treba skidati sa pregovaračkog stola nijednu opciju, uključujući i podelu, smatra Kesić.
S druge strane, analitičar Danijel Server ocenio je da bi nova promena granica pokrenula lančanu reakciju na Balkanu. On smatra da severno Kosovo treba da postane model uspešne „reintegracije“ za ceo region.
Širli Diogardi iz Albansko-američke gradjanske lige kritikovala je briselski sporazum ocenjujući da nije u interesu Prištine i da ne rešava korene krize na severu Kosova.
Kongresmen Eliot Engel je pozvao učesnike pretresa da se koncentrišu na pozitivne aspekte sporazuma, uz poruku da on obemama stranama otvara put ka budućnosti učlanjenja u EU:
“Nema čarobnog štapića, ljudi su odrasli slušajući u svojim porodicama o ratovima iz prošlosti i to im je usađeno u svest. Ali mislim da moramo da razumemo da ako Beograd smatra da mu se možda ne dopada sve iz sporazuma, ali ako ih dovodi u EU - to je cena koju moraju da plate, a isto razmišljaju i kosovski Albanci - to je tkivo koje ih povezuje, taj podsticaj da se pridruže Evropskoj uniji. I zato mislim da je ovo dobar sporazum, nije sjajan ni za jednu ni drugu stranu - ali je dobar sporazum”.
Pretres u Kongresu trajao je nešto više od dva sata i bio je otvoren za javnost.