Predsednički izbori u Srbiji koji bi trebalo da se održe do maja sledeće godine zatiču ovdašnju opoziciju kao i uvek podeljenu i neodlučnu, a vladajuću stranku na čvrstom tlu. Iako je rano za prognoze, jer je do glasanja ostalo skoro 9 meseci, analitičari ne vide da će ono doneti neku veliku promenu na političkoj sceni Srbije.
Iako je srpska opozicija najavljivala zajedničkog kandidata, o tome jos nema jedinstvenog stava. Za sada se pominju Ombudsman Saša Janković, bivši poslanik Vladimir Pavićević i predsednik SANU Vladimir Kostić. Saša Radulović iz pokreta Dosta je Bilo potvrdno je odgovorio na pitanje da li bi podržao kao kandidata opozicije, akademika Dušana Teodorovića.
Imena novih kandidata se pojavljuju u lokalnim medijima skoro svakodnevno, ali ono što im je svima zajedničko je da je jako mali broj glasača upoznat sa njihovim radom.
"Kako vreme protiče sve je manja mogućnost da opozicija izađe sa zajedničkum kandidatom, jer ne vidim kako bi se stranke dogovorile između sebe. Velike su razlike između opozicionih stranaka da bi se mogle složiti oko jedinstvenog kandidata. Opozicija dosta kasni i pod velikim je pritiskom, ali i ako izbace kadidata on će biti na meti vladajuće stranke i imaće vremena da ga diskredituju. Sa druge strane pošto opozicija toliko kasni sa predlogom kandidata, imaće manje vremena za kampanju. Tako da kako god pogledate, opozicija nije u dobrom položaju. Svi kandidati koji bi došli iz opozicije su neprepoznatljivi za glasače za sada pa bi na njihovom imidžu moralo da se radi," kaže Đorđe Vuković direktor u Centru za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Opozicione stranke u Srbiji se dosta razlikuju u opredeljenjima, jer je sa jedne strane takozvana proevropska opozicija koja je okrenuta zapadnim uverenjima koju čine Demokratska stranka, pokret Dosta je bilo i liberalne demokrate, dok su sa druge strane desne, nacionalističke i proruske partije poput Dveri i Srpske radikalne stranke.
U izjavi za Glas Amerike profesor Fakulteta političkih nauka, Zoran Stojiljković kaže da je "opozicija ovde bipolarna". "Jedino što može da se desi da proevropska opozicija predloži svog kandidata i da on dobije 20 posto glasova, prođe u drugi krug i tada pobedi. Ta opozicija bi morala da nađe nekog nadstranačkog kandidata i iza njega da stane sa dobrom kampanjom i jakom mašinerijom," kaže Stojiljković.
Za sada nezvanične, a najavljene kandidature sudeći po medijima, došle su od šefa Srpske Radikalne Stranke Vojislava Šešelja, predsednika Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, lidera Srpskog pokreta Dveri Boška Obradovića i predsednika SPS Ivice Dačića. Skoro je izvesno da će se i aktuelni predsednik Tomislav Nikolić kandidovati, mada je u više navrata rekao da ne razmišlja o tome jer ima još dosta vremena do kraja mandata. Takođe je evidentno da izostaju jasni signali čvrste podrške unutar stranke i premijera Aleksandara Vučića prema Nikoliću. U tom smislu se kao drugi potencijalni kandidat pominje Nikola Selaković, bivši ministar pravde.
"Najozbiljniji kandidat je Tomislav Nikolić. Mislim da će se relacije Vučić Nikolić izgladiti i da će se on ponovo kandidovati. Ali kada su izbori u pitanju, iznenađenja su uvek moguća jer ne možete da zanemarite ljudski faktor," kaže Vuković.
Profesor Stojiljković nije siguran u Nikolićevu kanditaturu i razloge nalazi u unutrašnjoj politici Srpske Napredne Stranke. "Pitanje je da li će Nikolić dobiti podršku. SNS sada traži programsku stabilizaciju i Vučić je svestan da stranka nije profilirana," kaže Stojiljković.
Predsednik Vlade Srbije izjavio je da možda više neće biti premijer ukoliko opozicioni kandidat pobedi na predsedničkim izborima, kao i da nije zainteresovan da bude kandidat za šefa države.
"Ukoliko pobedi kandidat opozicije na predsedničkim izborima, to je veliki znak pitanja i dovodi Vučićev legitimitet u pitanje," kaže direktor CeSID-a.
Profesor fakulteta Političkih nauka ovu Vučićevu izjavu vidi kao neku vrstu pritiska na glasačko telo i opisuje je kao teatralnu. "To je vrsta dramatizacije i podsvesni pritisak na glasače. On tom izjavom poručuje da ako ne pobedi njegov kandidat nastaće haos. Po kom osnovu on daje ovakvu izjavu? Vučić je dobio parlamentarne izbore i ima većinu," zaključuje Stojiljković.
Vučić je naglasio da mu ne pada na pamet da se predsedničkim izborima bavi u narednih šest meseci.
"Niko iz SNS se time neće baviti do marta", podvukao je premijer.
Analitičari se slažu i da je rano da se prognozira šta će se dešavati oko predsedničkih izbora. "Suviše je rano jer će izbori biti u aprilu ili maju sledeće godine, ali naš politički život je umro i treba mu razigravanje," rekao je Stojiljković dodavši i da su građani Srbije ti koji neće politički da odrastu već traže da ih i dalje neko nežno tetoši.