Da li Beograd traži u Rusiji ekonomski oslonac, da li se pod pretnjom bankrotstvom hvata za slamku, koja podrazumeva i jače političko savezništvo?
Poslednjih dana najavljuju se krupni poslovi Srbije sa Rusijom: fabrika namenske proizvodnje, ulaganja u železnicu, nagoveštava se učešće u saniranju problema avioprevoznika JAT ervejza, Železare Smederevo, saradnja u oblasti energetike...
Potpredsedik Vlade Aleksandar Vučić je iz Moskve, a i nakon povratka, objavio:
“Naš cilj i naša želja je da negde pred kraj godine otvorimo jednu novu fabriku koja bi bila slična onoj što je bila Đuro Đaković u bivšoj Jugoslaviji, fabriku složenih borbenih sistema, i u tome očekujemo značajnu podršku Ruske federacije.”
“Ulaziti u tu oblast sa Rusijom može biti politički osetljivo sa stanovišta jednog političkog jačeg vezivanja, a ne samo kao ekonomski potez. Te vrste poslova nisu samo komercijalni i privatni, nego su u velikoj meri i državni i politički“, upozorava ekonomista Milan Kovačević, ekspert za strana ulaganja.
Istog dana kada je Vučić objavio izgledne poslove sa Rusima, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin najavljuje da, osim kredita Ruske federacije namenjenih železnici, Srbija može da računa i na dodatnu finansijsku pomoć Rusije.
“Obe strane su zainteresovane za ovaj oblik saradnje. I ja se nadam da ćemo imati vrlo brzo konkretne rezultate”, izjavio je ruski ambasador u Beogradu.
Mi dosta olako ulazimo u takve poslove, kaže ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević.
“Ja sam protiv takvih vrsta kredita izrazito snažno, zato što mi onda uzimamo krupan iznos, povećavamo našu glavnu boljku, prezaduženost prema inostranstvu. A sa druge strane, čitav društveni proizvod, ili veći njegov deo, ostvariće zapravo taj koji nam daje kredit. A u takvim vezanim poslovima, gde imamo izvođača iz jedne zemlje i kreditora iz te iste zemlje, mi uopšte ne znamo koliko nas to košta. Pa ne možemo ni izračunati kakav nam je pravi efekat”, ističe Kovačević.
U nastavku poplave najava dobrih poslova sa Moskvom pojavio se i ministar Mlađen Dinkić, nagoveštavajući pregovore sa Rusijom o partnertstvu u pokretanju ugašene Železare Smederevo.
“Mislim da ćemo sa Rusima naći zajednički dogovor, jer su nam oni prioritet u ovom trenutku”, rekao je Dinkić.
Ministru Dinkiću se pridružio i ministar Milutin Mrkonjić obaveštavajući javnost da su Rusi poželjni partneri i u saniranju problema avio prevoznika, JAT ervejza. Slede dalje najave iz Vlade Srbije.
„Prioritet rada Ministarstva energetike biće zauzimanje što bolje pozicije Srbije u daljoj saradnji sa Rusijom, radi obezbeđivanja povoljnije cene gasa i efikasnije realizacije započetih projekata u oblasti energetike i zaštite životne sredine“, izjavljuje resorna ministarka Zorana Mihajlović.
Smetnja za izlazak u drugi deo sveta
Ekonomista Miroslav Prokopijević skeptičan je što se tiče realizacije svih ovih silnih poslova, ali to ne smatra lošim po Srbiju. Naprotiv.
“Kada dođe niz inicijativa koje se vezuju za jednu zemlju, onda je to naravno, očito i simbol okretanja prema toj zemlji. Ali, na našu sreću, od toga neće biti ništa. Jer, ako su Rusi u Srbiji za nešto zainteresovani, onda to može da bude eventualno Telekom i EPS. Ostalo ih interesuje koliko lanjski sneg. Mogu da naprave neku komediju sa JAT-om, ali to će biti samo na našu štetu, to će raditi a mi ćemo plaćati, kao i Razvojnu banku, kao i Agrobanku i tako dalje“, navodi Prokopijević.
Prokopijević smatra da je pogrešno tražiti spas u sklapanju poslova sa drugim državama.
“Davljenik kao Srbija se hvata za slamku, ali u ovom slučaju ovo je jako loša slamka. To su poslovi na nivou država-država. To je povratak u socijalizam 50-ih, 60-ih godina, kada su socialističke zemlje, međusobnim aranžmanima, probale nešto da urade. I to je sve, naravno, propalo i ništa bolje ne bi bilo i sada”, kaže Prokopijević.
Na pitanje zašto bi takvi aranžmani sa Rusijom bili loši, a sa Zapadom dobri po Srbiju, on pojašnjava:
“Ne, ne bi bili. Bili bi podjednako štetni, ako bi se sklapali poslovi i sa američkom ili britanskom državom. Rešenje nije da se dovodi druga država da radi kao vlasnik. Rešenje je da se popravlja poslovno okruženje, da privatni investitori dođu, pa koji god i odakle god da dođu.”
Ministar Mlađan Dinkić tvrdi da je orijentacija Srbije i Zapad i Istok.
“Apsolutno je besmislena raspava da li se više okrećemo ka Evropi ili ka Rusiji i činjenica je da je mogućnost saradnje sa Rusijom na ekonomskom planu dramatično veća od onoga što se sada koristi. Dakle, moći ćete da vidite članove Vlade Republike Srbije od Valjeva, preko Kruševca, do Moskve, Brisela i Abu Dabija”, nabrojao je Dinkić.
Ipak, ima razloga za bojazan od prejakog i ekonomskog, ali i političkog oslanjanja na Rusiju, uporan je Milan Kovačević.
”Kod nas je već bilo preterivanja, setimo se iskaza da možemo postati ruska gubernija, da je to za nas dobro”, aludira Kovačević na Nikolićeve naprednjake, koji su to zagovarali 90-ih godina, kada su još bili Šešeljevi radikali.
“Obično se prodaje jedna pogrešna teza da se takvim jakim vezivanjem za Rusiju olakšava naše izlaženje u svet. Obratno, to nama može biti smetnja za izlazak u drugi dio svijeta”, upozorava Kovačević.
Potpredsedik Vlade Aleksandar Vučić je iz Moskve, a i nakon povratka, objavio:
“Naš cilj i naša želja je da negde pred kraj godine otvorimo jednu novu fabriku koja bi bila slična onoj što je bila Đuro Đaković u bivšoj Jugoslaviji, fabriku složenih borbenih sistema, i u tome očekujemo značajnu podršku Ruske federacije.”
“Ulaziti u tu oblast sa Rusijom može biti politički osetljivo sa stanovišta jednog političkog jačeg vezivanja, a ne samo kao ekonomski potez. Te vrste poslova nisu samo komercijalni i privatni, nego su u velikoj meri i državni i politički“, upozorava ekonomista Milan Kovačević, ekspert za strana ulaganja.
Istog dana kada je Vučić objavio izgledne poslove sa Rusima, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin najavljuje da, osim kredita Ruske federacije namenjenih železnici, Srbija može da računa i na dodatnu finansijsku pomoć Rusije.
“Obe strane su zainteresovane za ovaj oblik saradnje. I ja se nadam da ćemo imati vrlo brzo konkretne rezultate”, izjavio je ruski ambasador u Beogradu.
Mi dosta olako ulazimo u takve poslove, kaže ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević.
“Ja sam protiv takvih vrsta kredita izrazito snažno, zato što mi onda uzimamo krupan iznos, povećavamo našu glavnu boljku, prezaduženost prema inostranstvu. A sa druge strane, čitav društveni proizvod, ili veći njegov deo, ostvariće zapravo taj koji nam daje kredit. A u takvim vezanim poslovima, gde imamo izvođača iz jedne zemlje i kreditora iz te iste zemlje, mi uopšte ne znamo koliko nas to košta. Pa ne možemo ni izračunati kakav nam je pravi efekat”, ističe Kovačević.
U nastavku poplave najava dobrih poslova sa Moskvom pojavio se i ministar Mlađen Dinkić, nagoveštavajući pregovore sa Rusijom o partnertstvu u pokretanju ugašene Železare Smederevo.
“Mislim da ćemo sa Rusima naći zajednički dogovor, jer su nam oni prioritet u ovom trenutku”, rekao je Dinkić.
Ministru Dinkiću se pridružio i ministar Milutin Mrkonjić obaveštavajući javnost da su Rusi poželjni partneri i u saniranju problema avio prevoznika, JAT ervejza. Slede dalje najave iz Vlade Srbije.
„Prioritet rada Ministarstva energetike biće zauzimanje što bolje pozicije Srbije u daljoj saradnji sa Rusijom, radi obezbeđivanja povoljnije cene gasa i efikasnije realizacije započetih projekata u oblasti energetike i zaštite životne sredine“, izjavljuje resorna ministarka Zorana Mihajlović.
Smetnja za izlazak u drugi deo sveta
Ekonomista Miroslav Prokopijević skeptičan je što se tiče realizacije svih ovih silnih poslova, ali to ne smatra lošim po Srbiju. Naprotiv.
“Kada dođe niz inicijativa koje se vezuju za jednu zemlju, onda je to naravno, očito i simbol okretanja prema toj zemlji. Ali, na našu sreću, od toga neće biti ništa. Jer, ako su Rusi u Srbiji za nešto zainteresovani, onda to može da bude eventualno Telekom i EPS. Ostalo ih interesuje koliko lanjski sneg. Mogu da naprave neku komediju sa JAT-om, ali to će biti samo na našu štetu, to će raditi a mi ćemo plaćati, kao i Razvojnu banku, kao i Agrobanku i tako dalje“, navodi Prokopijević.
Prokopijević smatra da je pogrešno tražiti spas u sklapanju poslova sa drugim državama.
“Davljenik kao Srbija se hvata za slamku, ali u ovom slučaju ovo je jako loša slamka. To su poslovi na nivou država-država. To je povratak u socijalizam 50-ih, 60-ih godina, kada su socialističke zemlje, međusobnim aranžmanima, probale nešto da urade. I to je sve, naravno, propalo i ništa bolje ne bi bilo i sada”, kaže Prokopijević.
Na pitanje zašto bi takvi aranžmani sa Rusijom bili loši, a sa Zapadom dobri po Srbiju, on pojašnjava:
“Ne, ne bi bili. Bili bi podjednako štetni, ako bi se sklapali poslovi i sa američkom ili britanskom državom. Rešenje nije da se dovodi druga država da radi kao vlasnik. Rešenje je da se popravlja poslovno okruženje, da privatni investitori dođu, pa koji god i odakle god da dođu.”
Ministar Mlađan Dinkić tvrdi da je orijentacija Srbije i Zapad i Istok.
“Apsolutno je besmislena raspava da li se više okrećemo ka Evropi ili ka Rusiji i činjenica je da je mogućnost saradnje sa Rusijom na ekonomskom planu dramatično veća od onoga što se sada koristi. Dakle, moći ćete da vidite članove Vlade Republike Srbije od Valjeva, preko Kruševca, do Moskve, Brisela i Abu Dabija”, nabrojao je Dinkić.
Ipak, ima razloga za bojazan od prejakog i ekonomskog, ali i političkog oslanjanja na Rusiju, uporan je Milan Kovačević.
”Kod nas je već bilo preterivanja, setimo se iskaza da možemo postati ruska gubernija, da je to za nas dobro”, aludira Kovačević na Nikolićeve naprednjake, koji su to zagovarali 90-ih godina, kada su još bili Šešeljevi radikali.
“Obično se prodaje jedna pogrešna teza da se takvim jakim vezivanjem za Rusiju olakšava naše izlaženje u svet. Obratno, to nama može biti smetnja za izlazak u drugi dio svijeta”, upozorava Kovačević.
|
Preuzeto od "RSE" |