"Administracija predsednika Donalda Trampa treba da postupi hitno da bi se sačuvali mir i stabilnost na Balkanu”, piše Danijel Server u najnovijem izdanju časopisa Saveta za međunarodne odnose. Dugogodišnji ekspert za područje jugoistočne Evrope predočava i opcije za rešavanje poljuljane političke i bezbednosne situacije na Zapadnom Balkanu. Jedan od glavnih uzroka nestabilnosti je mešanje Rusije, koja ne želi prozapadni i prodemokratski razvoj tog dela Evrope. Server ističe da su i Kongres i Bela kuća obavešteni o njegovim preporukama.
Server ne predviđa novi veliki rat na području Zapadnog Balkana. Međutim, on ne isključuje izbijanje nasilje zbog esktremista u Albaniji, Makedoniji i Srbiji, koji bi po njemu mogli da dovedu do novog talasa etničkog čišćenja, zločina protiv čovečnosti, pomeranja granica, dalje islamske radikalizacije, kao i kolapsa postojećih institucija u regionu.
Server se zalaže za pojačanu zapadnu diplomatsku i ekonomsku intervenciju, za sprečavanje novog haosa na Balkanu. Pri tom nudi i tri opcije, dok lično podržava samo jednu.
“Prva opcija bila bi dalje sprovođenje politike evropske integracije Zapadnog Balkana, koju je Evropska unija promovisala uspešno sve do nedavno. Sjedinjene Države su priskakale u pomoć, ali samo kada bi našim transatlantskim partnerima pomoć zatrebala. Međutim, Evropa je trenutno ophrvana nizom teškoća - od Bregzita, migrantske krize, povećanog uticaja ekstremne desnice, do neslaganja o opstanku evrozone”.
Server se osvrnuo i na predloge pojedinih analitičara, ali i političara, o novom prekrajanju granica.
“Tu opciju lično odbacujem kao ideju, koja je ne samo suprotna američkim interesima, već ide protiv osnovnih demokrtskih vrednosti SAD”.
Treća opcija predviđa mnogo aktivnije američko angažovanje nego do sada.
“Bila bi to nova američka inicijativa, ali u oblasti samo nekoliko najvažnijih pitanja, uključujući ustavnu reformu u Bosni i Hercegovini, status Kosova i pitanje imena Makedonije”.
Prema Serverovoj oceni, dve najmekše mete ruskog uplitanja na području Zapadnog Balkana su Republika Srpska i Makedonija.
“Rusija će učiniti apsolutno sve što može da spreči ulazak Makedonije u NATO, kao što se borila protiv ulaska Crne Gore u NATO, dok će u Republici Srpskoj preduzeti sve što bude mogla da Milorad Dodik nikada ne prihvati nijedan predlog za ustavnu konsolidaciju Bosne i Hercegovine”.
Na Americi je da to promeni, dodaje Server. On je pohvalio početne korake potpredsednika Majka Pensa, koji je slično svom prethodniku Džozefu Bajdenu, preuzeo vodeću ulogu u određivanju politike SAD prema Zapadnom Balkanu. Server je ohrabren Pensovim stavima prema iznetim na nedavnom sastanku američko-jadranske povelje (A5), u Crnoj Gori. (Grupu A 5 čine Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija i Makedonija, uz Crnu Goru, dok države sa statusom promatrača su Srbija, Kosovo i Slovenija.)
Smatra da i Kongres treba da odigra energičniju ulogu što se tiče Zapadnog Balkana.
“Važno je da američke diplomate, naročito naši ambasadori u regionu, imaju osećaj da Kongres stoji iza njih. Posle odlaska Obamine i dolaska Trampove administracije naše diplomate možda nisu bile sigurne da li će Kongres da ih podrži. Nadam se da će moje pisanje biti korisno u tom pogledu”.
Server na kraju predlaže i imenovanje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan sa zadatkom da proceni uspeh i nedostatke u sprovođenju mirovnih sporazuma u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, kao i da daje konkretne preporuke za dalju američku politiku rešavanja sadašnjeg zastoja u jugoistočnoj Evropi.