Saradnik Škole za medjunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins, analitičar Danijel Server ocenjuje da je hapšenje Gorana Hadžića pozitivan dogadjaj koji Srbiju približava Evropskoj uniji. On medjutim podseća da Srbiju na tom putu čekaju i drugi izazovi.
Server: „To je dobra stvar, za Srbiju, tribunal, dobro je za EU a iskreno i za SAD. Pretpostavljam da je loše za samog Hadžića, ali to znači da smo najzad zatvorili knjigu preostalih begunaca i to je krupan korak, nešto što zaslužuje čestitke. Naravno, dogodilo se kasno, moglo je da se odavno desi, ali se desilo sada i želim da čestitam svima koji su zaslužni za hapšenje.“
Glas Amerike: Neki stanovnici regiona takodje smatraju da su se hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića dogodila suviše kasno, ali opet, poslednja preostala dvojica haških begunaca su uhapšena. Koliko će to pomoći procesu pomirenja u regionu?
Server: „Mislim da to pomaže narodu regiona, u smislu saznanja da će oni koji su optuženi dobiti pošteno sudjenje i biti pozvani na odgovornost. Upravo sam čitao protiv optužnicu Gorana Hadžića, i ona vas vraća u vreme kada se uklanjanje ljudi iz kuća da bi se uspostavila teritorija odredjenih etničkih grupa svakodnevno dešavalo na Balkanu. Sreća je što je taj period završen.“
Glas Amerike: Pojedini analitičari i političari u Srbiji već upozoravaju da će Beograd čekati novi uslovi na putu ka kandidaturi za članstvo u EU…
Server: „Definitivno će biti mnogo uslova, kada želite da se pridružite nekom klubu morate da ispunite uslove tog kluba, biće to dug proces prilagodjavanja srpske uprave, pravnog i ekonomskog sistema standardima EU, a jedan od tih zahteva je da Srbija neguje dobre odnose sa svim susedima, a to je posebno važno u pogledu Bosne i Hercegovine, i Kosova, jer još postoje problemi u oba ta smera.“
Glas Amerike: Da li će priznavanje nezavisnosti Kosova biti jasan uslov za kandidaturu?
Server: Za neke članice EU Kosovo je već uslov, iako ne bih to definisao kao priznanje, jer priznanja se obavljaju dok neka zemlja ne udje u Generalnu skupštinu UN a kada je u njoj, bilateralna priznanja ne znače mnogo. Kako ja razmišljam, bar će ulazak Kosova u Generalnu skupštinu biti neophodan pre nego što Srbija udje u EU, ali ima mnogo drugih stvari koja će Srbija morati da reši sa Kosovom pre ulaska u EU jer su joj potrebni dobrosusedski odnosi sa Prištinom. Sada ih nema, to nije potpuno krivica Beograda, postoje problemi sa obe strane, ali Beograd se nada ulasku u EU pre Kosova tako da je veliki teret na Beogradu.
Glas Amerike: Da li je Srbija, ipak, danas korak bliže statusu kandidata nego što je bila juče?
Server: Apsolutno, nema sumnje, bliža je statusu kandidata, mislim da će morati da radi da bi obezbedila taj status ali je ovo bio važan deo slagalice jer je Holandija insistirala na saradnji sa Hagom, a i Srbiji je bolje da su ti ljudi u Hagu, nego da jure po Vojvodini, kriju se i korumpiraju službe bezbednosti. Sada bih voleo da se obavi puna istraga kako su se oni krili, i kakva korupcija je postojala u službama bezbednosti koja je to omogućila“.
Glas Amerike: Senator Ben Kardin je, u izjavi povodom Hadžićevog hapšenja, naveo da je ranije ovog meseca posetio Beograd i, citiramo, "stekao utisak da Srbija iskreno pokušava da se oslobodi poslednjih tragova ekstremnog nacionalističkog raspoloženja koje je predugo dominiralo srpskom politikom". Da li ste i vi stekli takav utisak?
Server: Imam utisak da deo zemlje pokušava da ukloni to ekstremno nacionalističko raspoloženje, ali bi deo zemlje i dalje voleo da politički profitira na tom raspoloženju, i sasvim je jasno, čak i nekome van Srbije, ko su ti političari a oni nisu svi u nacionalističkim strankama. Jasno je da je nacionalno raspoloženje nešto čime se osvajaju glasovi, a Vuk Jeremić podilazi tom raspoloženju koliko i Vojislav Koštunica. Bije se prava bitka u političkoj desnici ko će osvojiti glasove nacionalista, naravno i Tomislav Nikolić učestvuje u tome… Ali, čini mi se da taj deo političkog spektra polako zaostaje a evropski usredsredjeni deo polako dobija prednost.
Glas Amerike: Da li će i kako ovo hapšenje imati uticaja na srpsko-američke odnose?
Server: Ne znam da li će imati mnogo uticaja jer su srpsko-američki odnosi već prilično dobri, kod većine aspekata. Srbija i SAD su se „složili da se ne slažu“ u pogledu Kosova, ali ne znam koliko će to „slaganje da se ne slažete“ moći da traje. Razlog je što je Beograd jasno stavio na znanje da traži podelu Kosova, što je nešto na šta Amerikanci ne mogu da pristanu, tako da mora da postoji dogovor ne da se ne slažu nego da probaju da reše problem. Po meni taj problem treba rešiti u kontekstu Ahtisarijevog plana, koji ima najveću medjunarodnu podršku. Da me iko u Beogradu pita, posavetovao bih da pročitaju Ahtisarijev plan, gde je predvidjeno mnogo toga za Srbe, i neka mi onda kažu šta bi još želeli, jer se ne može tražiti mnogo više nego što je već u Ahtisarijevom planu.