SEUL — Od 2022. godine Severna Koreja je lansirala rakete vrlo često, kao što je i ubrzano jačala nuklearni arsenal kao pretnju Sjedinjenim Državama i njenim saveznicima. Za sve to vreme, Pjongjang je manje verbalno napadao Vašington. Sada se to izgleda menja.
Prošlog meseca, usred vojnih vežbi SAD i Južne Koreje, Severna Koreja koja strogo kontrološe državne medije, zauzela je još agresivniji ton, jačanjem nasilnih izliva antiameričkog sentimenta, koji podsećaju na ranije periode tenzija.
Oštrija retorika se pojavila i u međunarodnim i domaćim medijima, gde se izveštava o mnogim skupovima koje organizuje država gde mladi Severnokorejci ističu kako su se prijavili dobrovoljno za služenje vojske. Prema Centralnoj novinskoj agenciji Severne Koreje, oko 1, 4 miliona mladih se dobrovoljno prijavilo u vojsku za tri dana prošlog meseca, što pokazuje "snažnu volju mlade generacije da bez milosti neutrališe manijake rata", navodi ta agencija.
Državna televizija emituje skupove mladih ljudi koji drže transparente na kojima piše "pocepaćemo ih na komade", "ubićemo ih od batina" i "razvalićemo ih dok ne umru", prenose Severnokorejske vesti, portal u Seulu, koji izveštava o Severnoj Koreji.
Vojnik Severne Koreje osmatra stanje preko granice sa Severnom Korejom, u selu Panmundžom, 23. aprila 2013. Foto: AP/Lee Jin-man, ARHIVA
Retorika je i dalje umerena za standarde severnokorejske propagande, koja je pre 2018. godine svakodnevno u periodu tenzija, da će da pretvori Seul ili ponekad Vašington u "more vatre". Trend se sada nastavio, navode analitičari i kažu da to može da označi kraj pauze u verbalnim napadima, jer je Severna Koreja bila fokusirana na unutrašnje izazove, kao što je pandemija kovida i ekonomske teškoće koje je donela.
"Pitanje je kuda ovo sada vodi", kaže Rejčel Minjong Lu, analitičarka koja prati severnokorejske medije.
Odluka da se koristi agresivniji ton mora biti doneta na relativno visokom novu, navodi Li, ali nije jasno da li će je pratiti i promena u spoljnoj i odbrambenoj politici Severne Koreje.
"Oni mogu da govore oštrim tonom, ali to ne mora nužno da se pretvori u neku akciju", kaže Li, koja radi kao analitičarka u organizaciji Open Nuclear Network sa sedištem u Beču.
Skorija istorija
Poslednji put kada je Severna Koreja imala tako agresivnu retoriku bilo je 2017, u takozvanom periodu "vatra i bes", kada su severnokorejski vođa Kim Džong Un i bivši američki predsednik Donald Tramp često razmenjivali lične uvrede i pretnje nuklearnim uništenjem. Tenzije su se smanjile 2018, kada je Kim imao istorijski susret sa Trampom, kao i nekoliko odvojenih susreta sa svojim južnokorejskim kolegom, predsednikom Mun Dže Inom. Kim je otišao sa razgovora, nezadovoljan Trampovim odbijanjem da garantuje neophodnu kompenzaciju da bi Severna Koreja delimično napustila svoj nuklearni program.
Ne propustite: Pjongjang lansirao rakete uoči dolaska američkog nosača aviona u Južnu KorejuMesecima kasnije, Severna Koreja je ušla u dugi proces ekstremne izolacije, potpuno se odvojila od ostatka sveta, nakon što se kovid pojavio u susednoj Kini. I dok je Severna Koreja dramatično povećala broj testiranja raketa poslednjih godina, retorika prema Trampu, ali i prema njegovom nasledniku, ostala je ista. Ipak, agresivna retorika Severne Koreje se pojačala, pogotovo nakon što je novi konzervativni predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol zauzeo oštriji pristup Pjongjangu.
Novi nivo tenzija
Većina otrovnih strelica Severne Koreje usmerena je na skorašnje vojne vežbe SAD i Južne Koreje, na kojima je redovno i jasno pokazana nadmoć naoružanja dvoje saveznika. U "Rodong Sinmunu", glavnim novinama u Severnoj Koreji, objavljeno je par dugačkih komentara sa namerom da izazovu jak antiamerički sentiment u vezi sa vojnim vežbama. Jedan od komentara, objavljen 17. marta, upozorava se da "Amerika i njeni vazali prelaze crvene linije", što je fraza koja se često koristi u državnim medijima. Sadržaji tih uvodnika, kao i antiamerički skupovi, čine verovatnijom mogućnost da Severna Koreja sprema svoje stanovništvo za novi nivo tenzija sa SAD.
Prema mišljenju Majkla Medena, koji prati poteze rukovodstva Severne Koreje u Stimson centru u Vašingtonu, prilično se primećuju javne manifestacije.
"Ako režim punom parom radi na pripremi javnosti, onda stvari postaju crnje i opasnije, nego kada samo izdaju vladina saopštenja za javnost. Ako se posmatrači sitacije dobro fokusiraju, videće još više javnih manifestacija i mobilizacije stanovništva", dodaje Meden.
Važno je šta kaže Kim
Kao analitičar severnokorejske propagande, Meden kaže da je važno razlikovati ono što kaže Kim, od onog što govore niži zvaničnici, što predstavlja, kako kaže "taktičku retoriku".
Severnokorejski lider Kim Džong Un sa ćerkom Kim Džu Ae na proslavi 75. godišnjice Vojske Severne Koreje u Pjongjangu, 7. februara 2023. Foto: Severnokorejska novinska agencija KCNA
"Kada nešto dolazi od Kim Džong Una ili je saopštenje sa političkog događaja kome je prisustvovao, to je strateška retorika i daje nam tačnu perspektivu Pjongjanga", dodao je on. U septembru je Kimova vlada usvojila zakon koji dozvoljava korišćenje preventivnih nuklearnih napada. Od tada, Kim stalno pominje mogućnost takvih napada, ali ipak mnogi od njegovih komentara pominju odbrabmenu prirodu nuklearnog oružja.
Kimov pristup može biti delimično motivisan željom da se njegova zemlja posmatra kao odgovorna država koja ima nuklearno oružje, smatra Li.
"Ipak veća stvar je da on želi da svetu da do znanja da će Severna Koreja upotrebiti zakon, ako bude prinuđena", dodala je Li.