Opoziciona kandidatkinja, desničarka Gordana Siljanovska Davkova osvojila je najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji, ispred aktuelnog predsednika Steve Pendarovskog i birači će 8. maja, u drugom krugu, definitivno odlučiti ko će voditi državu.
Prema podacima državne izborne komisije na osnovu 90 odsto izbrojanih glasova, za Siljanovsku-Davkovu, koja ima podršku najveće opozicione stranke VMRO-DPMNE, glasalo je oko 40 odsto birača, dok je Pendarovski, kandidat Socijaldemokratske stranke, dobio poverenje oko 20 odsto izašlih glasača.
Izborni zvaničnici navode da je izlaznost u prvom krugu bila oko 49 odsto, što je za osam procenata više nego pre pet godina.
Pravo glasa, uključujući i Makedonci u dijaspori, imalo je oko 1,8 miliona ljudi. Na izbore je izašlo više od 810.000 birača na ukupno 3.480 glasačkih mesta.
Ne propustite: Lideri Zapadnog Balkana sa predstavnicima EU i SAD: "Planom rasta do promene stanja"Na dan drugog kruga predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji će biti održano i glasanje za parlament.
„Jasno je da ovaj rezultat predstavlja neverovatnu inspiraciju za mene“, rekla je Siljanovska-Davkova novinarima u sredu uveče. „Znam samo da ću ono što obećam sprovesti na svoj način. Ovo je početak nove ere”.
Pendarovski je priznao da je iznenađen velikim razlikom.
"Očekivali smo manju razliku, ali sutra je novi dan. Krećemo od početka", rekao je Pendarovski novinarima. „Moj zadatak je da promovišem koncept u koji verujem: državu koja nije izolovana i koja je integrisana u Evropu”.
Izbori su održani usred dvogodišnjeg sukoba između vlade i opozicije oko toga kako se nositi sa susednom Bugarskom koja blokira njen put ka članstvu u EU.
Odnosi sa Bugarskom godinama su zategnuti sporovima oko jezika i istorije dve zemlje.
Sofija je odbila da podrži otvaranje pristupnih pregovora između Skoplja i EU dok Severna Makedonija ne prizna malu bugarsku manjinu u ustavu.
Pendarovski i SDSM spremni su da unesu amandmane, ali im nedostaju glasovi za to u parlamentu.
Stranka VMRO-DPMNE kaže da do ustavnih promena može doći tek nakon što Severna Makedonija uđe u EU, što je stav za koji vlada kaže da je nerealan.
Stari rivali
Dugogodišnji politički rivali Pendarovski i Siljanovska-Davkova, koji su se takođe suočili na poslednjim predsedničkim izborima 2019. godine, predvodili su spisak od sedam predsedničkih kandidata i kandidatkinja.
Pendarovski i SDSM obećali su da će “otključati” zaustavljene razgovore sa EU i sprovesti ustavne promene kroz parlament.
Ne propustite: Transparensi internešnal: Srbija na istorijskom minimumu, Crna Gora se oporavlja od zarobljavanjaSiljanovska-Davkova i VMRO-DPMNE rekli su da Severna Makedonija - koja je 2018. morala da promeni ime da bi rešila odvojeni dugotrajni spor sa Grčkom - neće dozvoliti da bude ucenjivana po tom pitanju.
Činilo se da je poruka odjeknula kod mnogih koji traže promenu.
„Od ovih izbora očekujem potpunu promenu vlade i konačno da interesi Makedonije budu zaštićeni“, rekao je za AFP Filip Zdraveski (38) posle glasanja u glavnom gradu Skoplju.
Glasanje u sredu pomno je praćeno kao svojevrstan barometar za parlamentarne izbore, izjavila je za AFP analitičarka Ana Petruševa, šefica severnomakedonskog ogranka regionalnog istraživačkog novinarstva BIRN.
Podrška ostalih pet kandidata mogla bi biti od vitalnog značaja za drugi krug, dodala je Petruševa.
U toj petorci su ministar inostranih poslova Bujar Osmani, koga podržava partija etničkih Albanaca DUI - partner u vladajućoj koaliciji koji je osvojio 13 odsto - i Arben Taravari iz opozicione koalicije etničkih Albanaca, sa više od devet odsto glasova.
DUI je ponudio podršku u drugom krugu pod uslovom da buduće predsednike biraju poslanici, što će, kako se nada, jednog dana dovesti do toga da tu funkciju preuzme etnički Albanac.
Albanci čine više od četvrtine stanovništva zemlje od 1,8 miliona.
Pendarovski i Siljanovska-Davkova su odbacile tu ideju, rekavši da je demokratskije da šef države bude izabran direktnim glasanjem.