Spoljnopolitički odbor američkog Senata podržao je uvođenje sankcija kompanijama i pojedincima angažovane u izgradnji gasovoda Severni tok 2 između Rusije i Nemačke. Administracija predsednika SAD-a Donalda Trampa taj projekat vidi kao sredstvo jačanja ruskog uticaja u Evropi.
Predlog Zakona o zaštiti evropske energetske bezbednosti podržalo je dvadeset članova Spoljnopolitičkog odbora Senata dok ih je dvoje bilo protiv. Da bi postalo pravosnažno,zakonsko rešenje koje odražava zabrinutost zbog ruskog uticaja u Evropi, treba da potvrdi pun saziv Senata, Predstavnički dom, kao i da ga potpiše predsednik SAD-a Donald Tramp.
“Rusija koristi energiju kao oružje već duže vreme”, poručio je Ted Kruz, republikanski senator, koji je inicirao donošenje tog zakona.
Rusija koristi energiju kao oružje već duže vreme: Ted Kruz
Ukoliko taj zakon bude usvojen značio bi primenu striktnih mera protiv ruskog naftnog i gasnog sektora – koji čini oko 40 odsto prihoda te zemlje. Takođe bi sankcionisao pojedince koji obezbeđuju usluge ili finansiraju proizvodnju razvoju sirove nafte u Rusiji, kao i ruske energetske projekte van zemlje – uključujući i ulaganja u projekte u vezi sa prirodnim gasom.
Sankcije bi se mogle odnositi i na druge gasovode koji transportuju prirodni gas – poput Turskog toka.
Republikanski senator Rend Pol, kao i demokratski senator Tom Judal glasali su protiv predloga Zakona – tvrdeći da bi mogao naštetiti američkim saveznicima i međunarodnim kompanijama koje, kako su naveli, upošljavaju hiljade Amerikanaca. Njihove primedbe su odbačene.
Ne propustite: Tilerson kritikovao Rusiju zbog "politizacije energetike"Građenje projekta Severni tok 2 predvodi ruska državna kompanija Gasprom. Njegova ukupna vrednost procenjuje se na 9,5 milijardi evra, a polovinu sredstava obezbedili su nemački Uniper, kao i ogranak BASF-a pod nazivom Vinteršel, britansko-holandski Šel, austrijski OMV i francuski Enži.
Radi se o poduhvatu izgradnje najdužeg podvodnog gasovoda na svetu, preko kog će se dužinom od 1.230 kilometara transportovati prirodni gas od ruske obale na Baltičkom moru do Grajfsvalda u Nemačkoj.