Profesor na uglednom Masačusetskom institutu za tehnologiju, visoki saradnik Piterson instituta za medjunarodnu ekonomiju i savetnik Kogresnog panela za budžetska pitanja, Sajmon Džonson, koautor je nedavno izdate knjige „13 bankara - Preuzimanje Volstrita i naredni finansijski krah“. Jedna od osnovnih teorija u knjizi je: „Ako su finansijske institucije toliko velike da je opasno pustiti ih da propadnu, onda ih jednostavno treba razbiti na manje entitete.
Pitali smo Sajmona Džonsona šta poručuje skepticima koji smatraju da je njihova veličina neophodna za konkurentnost na globalnom tržištu?
„Nema nikakvih dokaza da ekonomija ima koristi od banaka ove veličine. Zapravo, bili bismo bezbedni i da su te banke deset puta manje. Čak i ako bismo giganate poput Džej Pi Morgan Čejsa ili Siti grupe razbili na deset banaka, još uvek bi preostala ekonomska mašina dobijala sve što joj je neophodno u smislu finansijskih usluga,“ navodi Džonson.
Neki stručnjaci bar delimično za tekuću krizu krive duboku isprepletanost Vašingtona i Volstrita. Interesovalo nas je kako možemo imati poverenja u zakonodavce, koji primaju ogromna sredstva za svoje političke kampanje upravo od ovakvih institucija, da štite naše interese i da li ima načina da se ta dva entiteta razdvoje.
„To je, moram priznati, težak problem. Zapravo naša knjiga naglašava da smo u poslednjih trideset godina zapadali u sve veće nevolje upravo zbog ovog problema. Funkcioneri kao na ringišpilu menjaju položaje od vlade do Volstrita i nazad. Takodje, kao što ste rekli, finansijski sektor pruža ogromna sredstva kampanjama političara obe stranke. Nema sumnje da će biti veoma teška i bolna nastojanja da se prekinu te veze“, ističe američki ekonomista
Sajmon Džonson: Nema koristi od gigantskih banaka
Sajmon Džonson navodi u svojoj knjizi „13 bankara“ da je deregulacija finansijskog sektora od vremena takozvane Reganove revolucije proizvela velike ekonomske opasnosti. Kongres sada debatuje i glasa o čitavom nizu mera koje treba da regulišu ne samo komplikovane finansijske instrumente poznate kao derivati, već bi taj paket trebalo da obuhvati i zaštitu potrošača i investitora. Pitali smo gospodina Džonsona šta misli da bi taj paket mera trebalo da obuhvati kako bi bio efikasan?
„Nažalost, paket mera poznat kao Reformski zakonski predlog, koji predsednik uskoro treba da potpiše, u mnogim dimenzijama nije adekvatan. Da, prisutne su izvesne razumne mere za zaštitu potrošača i kao što navodimo u knjizi one su za svaku pohvalu. Medjutim, u smislu obuzdavanja problema sa takozvanim derivatima ne. To je jako velika prepreka zbog čitavog niza opcija koje postoje za kupovinu i prodaju na berzi. Naime, u svetlu novih mera to NEĆE biti ništa manje opasno. Najveći problem je to što su banke koje su prevelike da bi im se dopustilo da propadnu, jer za sobom vuku i globalni finansijski sistem, danas zapravo još veće nego što su bile pre početka krize, jer su im na brojne načine kriza i paket mera za izvlačenje iz krize to omogućili”, kaže Džonson.
Sada kada institucije, a ne amateri, kao pedesetih godina na berzi u Njujorku, kupuju i prodaju akcije to znači da one imaju tendenciju da preuzimaju riskantnije odluke sa tudjim novcem i prepuštaju se takozvanom mentalitetu kazina. Pitali smo Sajmona Džonsona da li je to razlog za tako veliki broj takozvanih balona u poslednjih nekoliko decenija (zlato 1980. latinoameirčki dug 1994. itd)
„To je deo razloga. Tu su i drugi strukturni razlozi. Ključna poenta je upravo to: tudji novac sa kojim imate veliki podsticaj da preuzimate veliki rizik. Ako vam to ide od ruke godinu dve ili tri, dobijate veliki bonus, a ako ne ide tako dobro: pa to je na kraju krajeva tudji novac. Što je još važnije, ako ste dovoljno veliki da nanesete štetu ekonomiji to onda postaje vladin problem, a ne vaš, što naravno ohrabruje bezobzirno i opasno preuzimanje rizika koje pothranjuje brojne probleme koji se manifestuju kao takozvani rasprskavajući baloni.“
Interesovalo nas je i da li će, ukoliko protiv Goldman Saksa bude podignuta krivična optužnica, to naneti štetu reputaciji firme koja savetuje nekoliko vlada.
„Po mom mišljenju to je veliki udarac njihovoj reputaciji. Posebno kad analizirate kako su loše tretirali svoje mušterije. Za mene je interesantno pitanje zašto vlada još uvek posluje sa Goldman Saksom, kad praktično ne prima nikakva uveravanja da će to poslovanje biti fer.“
Pitali smo na kraju Sajmona Džonsona kakav bi savet dao predsedniku Obami da mu se za to pruži prilika?
„Mislim da bi trebalo da se suprostavi i angažuje. Te banke su opasne i nije dovoljno ovde i onde napraviti mali kompromis, već rešiti urgentno, prioritetno pitanje: a to je obuzdati veličinu i opasnost koju predstavljaju najveće banke. Moram da kažem da oko toga postoji sporazum na obe strane baš kao i u srednjoj struji u Kongresu. Ne radi se o polarizaciji desnice i levice već polarizaciji pogrešnog i ispravnog ili bolje rečeno to je spor specijalnih interesa odnosno banaka protiv opštih interesa zemlje, što bi predsednik trebalo da zastupa“, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Sajmon Džonson.