Obamina administracija nastavlja sa planom da poveća broja izbeglica u Sjedinjenim Državama, na 110 hiljada što je 30 odsto više nego ove godine. Taj plan je pokrenuo debate, širom zemlje, oko imigracije i bezbednosti, posebno kada su u pitanju izbeglice iz Sirije. Novinar Glasa Amerike Džef Svajkord je, u predgrađu Vašingtona, upoznao porodicu koja je nedavno došla iz Sirije.
Isan Marvan Al Hazuri je sa ženom decom i roditeljima, 2012. kada su sirijske, vladine snage počele da vrše masovna hapšenja u Homsu, pobegao u Damask.
“Uplašio sam se za svoju porodicu, ženu decu.”
U Damasku su mu pretili pripadnici snaga bezbednosti. Njegova porodica je, u kamionu, pobegla do granice, a potom su pešice nastavili put do Jordana.
“Bio sam strašno uplašen. Nisam znao da li će nam beg uspeti jer su svuda oko nas bile sirijske snage bezbednosti i vojska. Međutim čim smo stigli u Jordan osetio sam olakšanje jer su nam jordanske vlasti dale izbeglički status”, priča Hazuri.
Al Hazurijeva porodica je došla u Sjedinjene Države u momentu rasplamsavanja debata oko imigracionog sistema i bezbednosti.
Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp smatra da izbeglice iz Sirije predstavljaju pretnju Sjedinjenim Državama i kaže da će ih, ukoliko pobedi na izborima, vratiti kući.
“Stotine hiljada migranata stižu iz Sirije. Mi ne znamo ko su ti ljudi, odakle dolaze, nema nikakve dokumentacije. Mora da smo ludi. Ne, ne, ako ja postanem predsednik, oni idu kući. Mora tako.”
Arlande Vontamo iz luteranske humanitarne službe za prestonicu i okolinu, kaže da se tačno zna ko su ti ljudi. Ona je, do sada, pomagala u razmeštanju hiljada izbeglica među kojima i porodici Al Hazuri
“Sve izbeglice koje su došle u zemlju preko nas prošle su rigorozne provere, rigorozne lekarske preglede, i detaljne razgovore. To je veoma dugačak i rigorozan proces.”
Isan Marvan kaže da su on i njegova porodica dve godine prolazili kroz proces provere. VIše puta su ga intervjuisali službenici Ujedinjenih nacija i Međunarodne organizacije za migraciju. Njegova porodica nije mogla da odlučuje o tome u koju će zemlju otići i kada im je saopšteno da idu za Ameriku, usledili su novi razgovori sa američkim agentima za bezbednost koji su ulazili u detalje, od njegovog detinjtva, pa do dolaska u Jordan. Najteži mu je bio rastanak sa roditeljima, koji su ostali u Amanu.
“Prvo sam bio u šoku. Strašnom šoku jer nikada mi nije padalo na pamet da bi mogao da završim kao izbeglica u Americi.”
U roku od dva meseca, Isan Marvan je počeo da radi kao baštovan. Za sada njegovi planovi za budućnost su veoma skromni… da ima dovoljno posla da može da priušti veću kuću, dovede roditelje da žive sa njegovom porodicom i da deci osigura dobro obrazovanje. Da iskoristi priliku koju do sada nije imao...