Bivši softverski inženjer CIA osuđen je na 40 godina zatvora nakon što je proglašen krivim za, kako je vlada opisala, najveću krađu poverljivih informacija u istoriji CIA i za posedovanje fotografija i video snimaka seksualnog zlostavljanja dece.
Najveći deo kazne izrečene Džošui Šulteu (35) pred federalnim sudom na Menhetnu određen je zbog toga što je pomogao internet stranici Vikiliks 2017. da objavi veliki broj tajnih informacija CIA. On je u zatvoru od 2018. godine.
"Verovatno nikada nećemo saznati punu veličinu štete, ali ne sumnjam da je bila ogromna", rekao je sudija Džesi M. Ferman dok je objavljivao kaznu.
Takozvano "curenje iz trezora 7" otkrilo je kako je CIA hakovala Epl i Android pametne telefone u špijunskim operacijama u inostranstvu i napore da se televizori povezani na internet pretvore u uređaje za slušanje. Pre hapšenja, Šulte je pomogao u kreiranju hakerskih alata kao koder u sedištu agencije u Lengliju u Virdžiniji.
Ne propustite: Advokati i novinari tužili CIA zbog navodnog prisluškivanja tokom posete AsanžuZahtevajući doživotnu kaznu, pomoćnik američkog tužioca Dejvid Vilijam Denton Mlađi rekao je da je Šulte odgovoran za "najštetnije otkrivanje poverljivih informacija u američkoj istoriji".
Kada mu je dao priliku da progovori, Šulte se uglavnom žalio na teške uslove u Metropoliten pritvorskom centru u Bruklinu, nazivajući svoju ćeliju "mojim kavezom za mučenje".
Ali on je takođe ustvrdio da su mu tužioci jednom ponudili sporazum o priznanju krivice koji bi zahtevao kaznu od 10 godina zatvora i da je nepravedno od njih da sada traže doživotnu kaznu. Rekao je da se protivio dogovoru jer bi od njega trebalo da se odrekne prava na žalbu.
"Ovo nije pravda koju traži vlada, već osveta", rekao je Šulte.
Neposredno nakon toga, sudija je kritikovao neke od Šulteovih polusatnih primedbi, rekavši da je bio "zatečen" Šulteovim "potpunim nedostatkom kajanja ili prihvatanja odgovornosti“.
Sudija je rekao da Šulte "nije bio vođen osećajem altruizma", već da je umesto toga "motivisan besom i inatom" spram drugih u agenciji za koje je verovao da su ignorisali njegove pritužbe na radno okruženje.
Furman je rekao da je Šulte nastavio sa svojim zločinima iza rešetaka pokušavajući da otkrije više poverljivih materijala i kreirajući skriveni fajl na svom računaru koji je sadržao 2.400 slika seksualnog zlostavljanja dece koje je nastavio da gleda iz zatvora.
Tokom dvosatnog postupka, Furman je primetio pismo od jedne stranice koje je vlada prosledila od zamenika direktora CIA Dejvida S. Koena, koji je opisao Šulteove zločine kao nanošenje "izuzetno teške štete po nacionalnu bezbednost SAD i CIA".
Dodao je: "Njegovi postupci koštaju Agenciju stotine miliona dolara; umanjuju njenu sposobnost da prikuplja strane obaveštajne podatke protiv američkih protivnika; direktno ugrožavaju osoblje, programe i imovinu CIA i ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD degradirajući sposobnost CIA da sprovodi svoju misiju. Ukratko, postupci gospodina Šultea naneli su veliku štetu Sjedinjenim Državama".
Ne propustite: SAD ponovo traže izručenje Džulijana AsanžaŠulteovo prvobitno suđenju 2020. je poništeno, nakon što su porotnici zašli u ćorsokak po najozbiljnijim tačkama, uključujući nezakonito prikupljanje i prenošenje informacija o nacionalnoj odbrani. On je osuđen na suđenju u julu 2022. po optužbama u vezi sa poverljivim curenjem informacija.
Prošle jeseni, on je osuđen u slučaju zbog forografija seksualnog zlostavljanja dece, koje je usledilo nakon što je otkriveno da se na računaru koji je Šulte posedovao - nakon što je napustio CIA-u i preselio se u Njujork iz Virdžinije - pronađene fotografije i video snimci koje je preuzimao sa interneta od 2009. do marta 2017.
Sudija je to suđenje opisao kao "masakr" u kom je "g. Šulte nije imao odbranu". Ipak, primetio je Furman, ni Šulte nije mogao da izrazi kajanje za te zločine.
Od presuđenih 40 godina zatvora, Furman je rekao da je najveći deo kazne izrečen za krađu podataka CIA, dok je šest godina i osam meseci osude dobio za materijale sa seksualnim zlostavljanjem dece.
U izjavi kasnije, američki tužilac Demijan Vilijams rekao je da je Šulte "izdao svoju zemlju počinivši neke od najdrskijih, gnusnih zločina špijunaže u američkoj istoriji".
"Kada ga je FBI uhvatio", nastavio je Vilijams, "Šulte je 'udvostručio ulog' i pokušao da nanese još veću štetu ovoj naciji vodeći, kako je rekao, 'informacioni rat' objavljivanjem strogo poverljivih informacija iza rešetaka".