SAD šalju dodatnih 2.000 vojnika u Evropu, ojačavaju istočno krilo NATO

SAD su u sredu saopštile da šalju još 2.000 vojnika u Evropu, većim delom u Poljsku, i da premeštaju 1.000 vojnika iz Nemačke u Rumuniju kako bi podržale zemlje istočnog krila NATO suočene sa kontinuiranim vojnim jačanjem Rusije duž njene granice sa Ukrajinom.

Dodatne američke trupe, deo 82. vazdušno-desantne divizije armije, "neće se boriti u Ukrajini" u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, rekao je novinarima portparol Pentagona Džon Kirbi. Umesto toga, rekao je, oni su zamišljeni kao "nepogrešiv signal da smo uz NATO" u zaštiti 30 zemalja u ključnom zapadnom vojnom savezu.

US Sending More Troops to Romania, Poland, Germany

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio: "Ovo je snažan signal posvećenosti SAD".

Kirbi je rekao da novo raspoređivanje nije trajno, ali da bi SAD mogle da pošalju više vojnika, po potrebi. On je rekao da je ovo raspoređivanje odvojeno od 8.500 američkih vojnika stavljenih u pojačanu pripravnost prošle nedelje zbog mogućeg slanja u Evropu.

Portparol Sekretarijata za odbranu rekao je da SAD i dalje ne veruju da je ruski predsednik Vladimir Putin "doneo odluku o invaziji na Ukrajinu".

Međutim, Kirbi je rekao da ruski lider "ne pokazuje znake spremnosti za deeskalaciju" i da je nastavio da dodaje trupe u Belorusiji koja je povezana sa Rusijom na severu Ukrajine, kao i duž granice Rusije sa istočnom Ukrajinom.

Kirbi je rekao da su SAD "spremne za niz nepredviđenih situacija" koje uključuju Putinove akcije prema Ukrajini. Portparol je rekao da novo raspoređivanje "ne predstavlja zbir odvraćanja".

Očekuje se da će britanski premijer Boris Džonson razgovarati telefonom sa Putinom u sredu o krizi koja je u zastoju.

Ne propustite: Džonson u Kijevu: Sankcije Rusiji odmah stupaju na snagu u slučaju invazije

Džonson je rekao u utorak tokom posete ukrajinskoj prestonici Kijevu da je rusko gomilanje više od 100.000 vojnika u blizini granice "možda najveća demonstracija neprijateljstva prema Ukrajini u našim životima".

Džonson je izrazio podršku pravu Ukrajine na samoopredeljenje i rekao da priprema ekonomskih sankcija od strane zapadnih saveznika da uvedu Rusiji ako ona napadne Ukrajinu nije "prikaz neprijateljstva prema Rusiji", već demonstracija podrške Ukrajini.

"Od vitalnog je značaja da Rusija odstupi i izabere put diplomatije, a verujem da je to još uvek moguće", rekao je Džonson.

Diplomatski napor bi trebalo da se nastavi u četvrtak kada turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bude u poseti Kijevu, kako bi se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Erdoganov glavni savetnik Ibrahim Kalin razgovarao je u utorak sa američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom. U sapštenju Nacionanog saveta za bezbednost tim povodom kaže se da su njih dvojica "podvukli zajedničku posvećenost tekućoj diplomatiji i zajedničkim naporima ka odvraćanju od dalje ruske agresije protiv Ukrajine".

Kyiv Residents Anxious Over Possible Russian Invasion

Vladimir Putin u utorak je rekao da su Sjedinjene Države i njihovi saveznici ignorisali najviše bezbednosne zahteve Rusije da uskrate članstvo Ukrajine u vojnom savezu NATO i povuku svoje oružje podalje od Rusije, dok su SAD ponovile svoju "posvećenost" Ukrajini i njenom teritorijalnom integritetu.

Putin je, u svojim prvim javnim komentarima o sukobu sa Zapadom oko Ukrajine posle više od mesec dana, rekao na konferenciji za novinare da Kremlj još proučava odgovor SAD i NATO na ruske bezbednosne zahteve primljene prošle nedelje.

Ne propustite: Putin: Sjedinjene Države i saveznici ignorišu zahteve Rusije

Zapad je odbio da isključi članstvo Ukrajine u NATO-u, rekavši da nijedna strana nema pravo veta na to ko pripada vojnom savezu predvođenom SAD formiranom posle Drugog svetskog rata.

"Sada je već jasno... da su fundamentalne ruske zabrinutosti ignorisane", rekao je Putin novinarima.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba osvrnuo se na sukob u širem kontekstu na konferenciji za novinare u sredu, rekavši: "Uveren sam da će se ruski rat protiv Ukrajine i šire Evrope na kraju završiti kada se reše dva fundamentalna pitanja. Prvo, Zapad bi trebalo da se okrene od reaktivnih ka proaktivnim strategijama u odnosu na Rusiju".

Dodao je: "Mora se stati na kraj nejasnoćama o ulozi Ukrajine kao nedeljivog dela Zapada. Ukrajinski narod je izabrao ovaj kurs i odbranio ga po visokoj ceni".

"Mi smo istorijski, politički i kulturno deo Zapada", rekao je Kuleba. „Vreme je da se okonča štetna dvosmislenost koja služi kao iskušenje za Kremlj da nastavi svoje pokušaje da podriva Ukrajinu ili da preokrene njen kurs protiv volje ukrajinskog naroda.