Podsekretarka za javnu diplomatiju američkog Stejt departmenta Elizabet Alen u četvrtak je izrazila zabrinutost zbog ruske propagande i dezinformacija "koje se šire u Srbiji" i istakla je da je to deo dijaloga koji predstavnici SAD imaju sa srpskim kolegama:
„ Želimo da budemo sigurni da ljudi u Srbiji imaju pristup medijima koji im plasiraju istinite informacije, da nisu podvrgnuti propagandi koja ih lišava razumevanja toga šta se zapravo dešava ovde i širom sveta. Dakle, to je nešto o čemu razgovaramo kada dođemo ovde u posetu. Takođe, to je nešto o čemu smo govorili na ovoj tribini da možemo da učinimo za nezavisne medije da prevaziđu neke od tih izazova“, rekla je Alen za Glas Amerike, odgovarajući na pitanje o tome kako medijsko okruženje u Srbiji učiniti zdravijim s obzirom na rusku propagandu koja postoji u srpskim medijima, na odnose srpskih institucija prema nezavisnim medijima i političkom pritisku na medije u Srbiji, te na ocenu nezavisnih medijskih organizacija da srpske vlasti i posebno predsednik Aleksandar Vučić imaju najveći uticaj na vodeće medije u Srbiji.
Alen je prethodno, na panelu „Profesionalnost i sigurnost novinara u vremenu (dez)informacija“ koji je povodom Svetskog dana slobode medija održan u beogradskom Dorćol placu, poručila da je jako nezavisno novinarstvo najbolji način za borbu protiv dezinformacija i da su nezavisni mediji osnova svakog demokratskog društva.
Your browser doesn’t support HTML5
Elizabet Alen za Glas Amerike: Širenje ruske propagande deo dijaloga sa Srbijom
Govoreći o prirodi vlasti u Srbiji i izazovima za medije, američka zvaničnica je istakla da je njena poseta Beogradu zapravo želja da se potvrdi i jača partnerstvo sa Srbijom, ali i da u svakom partnerstvu postoje lakša i teža pitanja.
„Nešto od posla kojim se bavi američka ambasada u Beogradu je namenjeno jačanju nezavisnog novinarstva. Jer ako nezavisno novinarstvo funkcioniše, informacije su zasnovane na istini i onda mogu da se umnožavaju i distribuiraju, da ih više ljudi čuje, i onda imamo veće šanse da se prevaziđe ovaj problem sa medijima“, rekla je Elizabet Alen.
Po njenim rečima ljudi žele da ojačaju svoje predrasude, tako da traže informacije ili ono u šta veruju da su informacije i traže potvrdu toga.
"Sada imamo najkompleksniji i možda jedan od najzagađenijih prostora kada je reč o informacijama u svetu. Tu su algoritmi, nezavisno novinarstvo je pod napadom", predočila je ona i dodala da pada poverenje u institucije.
Međutim, kompleksnosti medijske situacije konkretno u Srbiji u aktuelnom trenutku pre svega doprinosi odnos centara moći prema slobodi govora, smatraju novinari. Direktor novinske agencije Fonet Zoran Sekulić rekao je da u Srbiji ni u prošlosti nije postojala vlada koja je tretirala medije kao deo demokratskog procesa, već isključivo kao kao alat i instrument kojim se politički protivnici mogu držati pod kontrolom.
“Ali ova konkretna vlada i predsednik Aleksandar Vučić su razvili sistem zastrašivanja i kontrolisanja medijske scene skoro do savršenstva, tako da nisam iznenađen da je Srbija, prema poslednjem izveštaju Reportera bez granica, pala za sedam mesta na skali slobode medija i da smo sada na 98. mestu. To je najgori položaj Srbije od kada je počeo da se meri indeks slobode medija i sa te tačke gledišta Srbija je u najgorem položaju od svih republika bivše Jugoslavije. Situacija je zvanično opisana kao „teška“ - što znači da se građani Srbije svakodnevno i to već godinama suočavaju sa percepcijom koja proizilazi iz centara moći, a ne na osnovu objektivnog informisanja na osnovu kog bi sami mogli da izvedu zaključke”, kazao je.
Ne propustite: Reporteri bez granica: Sloboda medija u Srbiji najugroženija u poslednje 22 godineDodao je da u ovom trenutku u Srbiji postoji samo mala porodica nezavisnih medija, a da se “ogromna većina” novinara koji profesionalno rade svoj posao nalaze pod nekom vrstom pritiska.
“Zastrašivanja dolaze od ključnih institucija ove zemlje, pre svega iz kabineta predsednika i ona se umnožavaju kroz sadržaj dela medijske scene koji je pod apsolutnom političkom kontrolom. Baviti se novinarstvom u Srbiji nije lako, nikada nije dosadno i mislim da danas imamo mnogo više izazova nego ranije”, smatra Sekulić.
Odgovarajući na pitanje novinara i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića o tome kako je moguće promeniti atmosferu nekažnjivosti napada na novinare u Srbiji, Elizabet Alen je rekla da je jedini način na koji SAD mogu da reaguju jeste da to pitanje stave na svoju diplomatsku agendu.
"To i radimo, kada putujemo po svetu, pitanje bezbednosti i sigurnosti novinara uključujemo u razgovore sa svojim sagovornicima", kazala je Alen.
Ipak, i u takvom okruženju postoji interesovanje mladih da se bave novinarstvom, rekla je učestvujući na istom panelu profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut.
“Ono čemu svedočimo u Novom Sadu je da su studenti veoma zainteresovani za novinarstvo, naročito posle događaja koji smo imali na našem fakultetu i bez obzira na to što su oni i njihovi profesori bili pod pritiskom zbog toga. Sve više ljudi želi da se bavi pravim novinarstvom koje je zasnovano na činjenicama. Mnogi su već uključeni u inicijative provere i utvrđivanja informacija i poboljšanja medijske pismenosti među sopstvenom generacijom i vidimo da prave vesti postaju nešto što mlade novinare čini vrlo strastvenim”, kazala je Kleut, zaključujući da mladi ljudi na zapadnom Balkanu u budućnosti žele da vide etički medijski pejzaž koji će kao posledicu stvoriti relevantno informisane građane.
Dodela nagrade za istraživačko novinarstvo "Dejan Anastasijević"
U okviru istog događaja, Nezavisno udruženje novinara Srbije dodelilo je i nagrade za istraživačko novinarstvo "Dejan Anastasijević".
Gordana Andrić i Aleksandar Đorđević iz BIRN-a dobili su prvu nagradu za istraživački tekst: Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima.
Drugu nagradu dobio je KRIK, odnosno Milica Vojinović, Bojana Jovanović i Stevan Dojčinović za tekst: Žandarm Vučković naređivao kriminalcima, uništio telefone Saleta Mutavog nakon ubistva.
Treću nagradu dobio je CINS za istraživanje o kol centru SNS-a: Agencija za hostese, kupovina glasova i milioni i kešu.