Slovenački premijer Borut Pahor nalazi se u trodnevnoj poseti Vašingtonu, u okviru koje se sastaje sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom. Pahor je, izmedju ostalog, održao i izlaganje u Školi za medjunarodne odnose Univerziteta Džons Hopkins, gde se, u osvrtu na aktuelna regionalna pitanja, snažno založio za pružanje evropske perspektive svim zemljama Zapadnog Balkana.
U kratkom istorijskom periodu od 20 godina, Slovenija je stekla nezavisnost od bivše SFRJ, iako u tome u početku nije imala podršku SAD, postala je članica EU i NATO, a 2008. čak i predsedavala Unijom, podsetio je učesnike skupa slovenački premijer Borut Pahor. On smatra da svim zemljama Zapadnog Balkana treba pružiti evropsku perspektivu, kao motivaciju za nephodne reforme.
„Ne kažem to zato što je Slovenija jedina zemlja bivše Jugoslavije koja je članica EU, a što će Hrvatska biti druga, verovatno za nekoliko godina, već zato što mislim da je integracija zapadnog Balkana u EU i NATO - fundamentalna osnova ne samo za mir nego i stabilnost i bezbednost u celoj Evropi. To je naša zvanična pozicija i moje gledište o toj situaciji.“
S druge strane, kao član nekoliko evropskih institucija, Pahor je svestan da postoji zamor od proširenja, i prećutno slaganje da posle prijema Hrvatske treba usporiti taj proces. On smatra da je to pogrešna politika, a da posebno treba sprečiti dalje zaostajanje Bosne i Hercegovine na evropskom putu. Bosna je ključno pitanje za Balkan, ističe Pahor, koji je imenovao bivšeg predsednika Milana Kučana da bude specijalni izaslanik za BiH. Medjutim, on ističe da bosanski lideri moraju da sami da pronadju rešenje za probleme svoje države.
„Naša dužnost je da podržimo političke snage u Bosni da samostalno, na suvereni način smisle šta bi mogla da bude zajednička budućnost kako bi tri nacije mogle da žive zajedno. Dejtonski sporazum je predložen trima stranama, i njime je završen rat, to je bilo brilijantno dostignuće medjunarodne zajednice, ali šta sada? Da li je vreme da medjunarodna zajednica ponovo donese u Sarajevo novi predlog? Ne. Sada je vreme da se političke snage u BiH podstaknu, inspirišu, da sednu zajedno i razmišljaju o ustavu.“
Odgovarajući na pitanje o kosovskoj nezavisnosti, Pahor kaže da Kosovo treba da bude strpljivo i zadovoljno dosadašnjim rezultatima, ali i pokaže političku volju za dijalog sa Srbijom.
„Snažno verujem da treba da podržimo Kosovo kao nezavisnu državu, a s druge strane, uveren sam da je na vladi Kosova da bude veoma otvorena i pažljivo sluša šta Srbija ima da kaže o problemima izmedju dve zemlje, i prizna neka rešenja koja bi Srbija želela da vidi kao konačna rešenja, koja će doneti mir i stabilnost Srbiji, Kosovu i celom regionu... Kosovo, dakle, treba da vodi otvoreni dijalog sa Srbijom, i niko ne bi trebalo da kaže da o nekim pitanjima ne može da se raspravlja. O svim pitanjima može da se raspravlja ako se dve strane o tome slože.“
EU će definitivno voditi računa o regionu, ali balkanske države su u stanju da mnoge svoje probleme rešavaju same, u otvorenom dijalogu, ističe slovenački premijer, koji podseća da je ceo region osetio olakšanje kada su Slovenija i Hrvatska rešile svoje pogranično pitanje. Kao pozitivan primer naveo je i konferenciju na brdu kod Kranja, čime je započeo proces regionalnog dijaloga, koji prema njegovim rečima već daje dobre rezultate.
