Dok se proleće polako vraća u hemisferu, Smitsonijanov Prirodnjački muzej u Vašingtonu obeležava to jednom od svojih najpopularnijih izložbi – Paviljonom sa živim leptirima.
Dok se proleće polako vraća u hemisferu, Smitsonijanov Prirodnjački muzej u Vašingtonu obeležava to jednom od svojih najpopularnijih izložbi – Paviljonom sa živim leptirima. Sada već u petoj godini, Paviljon je zagrejan, prostor je ispunjen mirisnim cvetnim biljkama između kojih posetioci mogu da vide stotine živih leptira, predstavnika vrsta iz celog sveta.
Leptiri su nežna, raznobojna bića koja se nagonski i graciozno kreću po vazduhu. A ovde, u toplom prostoru Smitsonijenovog Prirodnjačkog muzeja posetioci imaju retku priliku da se nađu okruženi stotinama živih leptira.
Organizator izložbe Den Babit kaže da ona posetiocima omogućava da se potpuno približe leptirima i istovremeno nauče zbog čega su toliko važni za naš ekosistem.
„Želeli smo da povežemo ljude sa prirodom i ustanovili smo da je korišćenje živih životinja, a posebno insekata, zaprepašćujući način da se to učini.“
Posetioci u Paviljonu izgleda da su saglasni.
„Već sam bila ovde i obožavam izložbu i leptire koji sleću na mene. Zaista je sjajno, jer to ne možete da vidite u svom dvorištu“, kaže devetogodišnja Eva Morales.
„Mnogo je dobro što su leptiri na sve strane. Imam utisak da me vole“, priča devetogodišnji Gunar Brus.
Babit kaže da su leptiri važni za životnu sredinu iz mnoštva razloga.
„Jedan od važnih je osemenjavanje. Oni lete sa cveta na cvet, uzimaju polen sa jednog i prenose ga na drugi, omogućujući rast semena i njegovo raznošenje.“
Babit kaže da u svakom trenutku na izložbi ima 300 do 400 leptira koji su predstavnici pedesetak vrsta – što je delić od 20 hiljada poznatih vrsta leptira na svetu.
„Imamo leptire iz Azije i iz Afrike, iz Južne i Centralne Amerike i odavde iz Sjedinjenih Država. Jedan od popularnijih koji su izloženi je Plavi morfo leptir iz amazonskog regiona u Južnoj Americi, on ima svetlo plava krila koja se prelivaju u duginim bojama.“
„Divno je kad mi sleti na ruku, kao da smo stari prijatelji. Mnogo je sladak!“, ushićena je 17-godišnja Kamri Bal.
Leptiri stužu od odgajivača leptira iz celog sveta koji ih gaje kao gusenice, a onda ih šalju muzeju kad se pretvore u takozvane „lutke“, koje se uvijaju u zaštitnu opnu.
„Otpakujemo ih, okačimo i čekamo da se pretvore u leptire, a onda ih pustimo na izložbu.“
Babit kaže da na Smisonijenovoj izložbi nema ugroženih vrsta leptira, ali da su mnoge – kao što je Monarh – u opasnosti.
„To je nešto o čemu zaista treba da vodimo računa i okrenemo se problemima kao što su deforestacija i upotreba pesticida i pitanja generalnog upravljanja zemljištem.“
Smitsonijanov Paviljon sa živim leptirima je deo veće izložbe koja prati paralelnu evoluciju leptira i biljaka tokom proteklih 180 miliona godina.
Cilj muzeja je da u narednih pet godina dosegne do što većeg broja ljudi, odnosno do jednog radoznalog posetioca – i jednog leptira, u svakom trenutku.
Leptiri su nežna, raznobojna bića koja se nagonski i graciozno kreću po vazduhu. A ovde, u toplom prostoru Smitsonijenovog Prirodnjačkog muzeja posetioci imaju retku priliku da se nađu okruženi stotinama živih leptira.
Organizator izložbe Den Babit kaže da ona posetiocima omogućava da se potpuno približe leptirima i istovremeno nauče zbog čega su toliko važni za naš ekosistem.
„Želeli smo da povežemo ljude sa prirodom i ustanovili smo da je korišćenje živih životinja, a posebno insekata, zaprepašćujući način da se to učini.“
Posetioci u Paviljonu izgleda da su saglasni.
„Već sam bila ovde i obožavam izložbu i leptire koji sleću na mene. Zaista je sjajno, jer to ne možete da vidite u svom dvorištu“, kaže devetogodišnja Eva Morales.
„Mnogo je dobro što su leptiri na sve strane. Imam utisak da me vole“, priča devetogodišnji Gunar Brus.
Babit kaže da su leptiri važni za životnu sredinu iz mnoštva razloga.
„Jedan od važnih je osemenjavanje. Oni lete sa cveta na cvet, uzimaju polen sa jednog i prenose ga na drugi, omogućujući rast semena i njegovo raznošenje.“
Babit kaže da u svakom trenutku na izložbi ima 300 do 400 leptira koji su predstavnici pedesetak vrsta – što je delić od 20 hiljada poznatih vrsta leptira na svetu.
„Imamo leptire iz Azije i iz Afrike, iz Južne i Centralne Amerike i odavde iz Sjedinjenih Država. Jedan od popularnijih koji su izloženi je Plavi morfo leptir iz amazonskog regiona u Južnoj Americi, on ima svetlo plava krila koja se prelivaju u duginim bojama.“
„Divno je kad mi sleti na ruku, kao da smo stari prijatelji. Mnogo je sladak!“, ushićena je 17-godišnja Kamri Bal.
Leptiri stužu od odgajivača leptira iz celog sveta koji ih gaje kao gusenice, a onda ih šalju muzeju kad se pretvore u takozvane „lutke“, koje se uvijaju u zaštitnu opnu.
„Otpakujemo ih, okačimo i čekamo da se pretvore u leptire, a onda ih pustimo na izložbu.“
Babit kaže da na Smisonijenovoj izložbi nema ugroženih vrsta leptira, ali da su mnoge – kao što je Monarh – u opasnosti.
„To je nešto o čemu zaista treba da vodimo računa i okrenemo se problemima kao što su deforestacija i upotreba pesticida i pitanja generalnog upravljanja zemljištem.“
Smitsonijanov Paviljon sa živim leptirima je deo veće izložbe koja prati paralelnu evoluciju leptira i biljaka tokom proteklih 180 miliona godina.
Cilj muzeja je da u narednih pet godina dosegne do što većeg broja ljudi, odnosno do jednog radoznalog posetioca – i jednog leptira, u svakom trenutku.