Britanski premijer Vinston Čerčil, u govoru koji je održao 1946. u Sjedinjenim Državama, upotrebio je kovanicu „gvozdena zavesa“ da bi opisao fizički i psihološki zid koji je delio Istok i Zapad u Evropi. Čerčilov govor je nagovestio početak Hladnog rata. Taj rat se završio raspadom Sovjetskog Saveza 1991. Tokom tog perioda, američki filmovi su odslikavali menjanje odnosa Sjedinjenih Država prema njihovom smrtnom neprijatelju, Sovjetskom Savezu.
Malo filmova je odslikalo istoriju rane komunističke Rusije, kao što je to učunio „Doktor Živago“ reditelja Dejvida Lina. Film prikazuje epsku ljubavnu pripovest Jurija Živaga i Lare, supruge komunističkog vođe. Istovremeno, to je i sumoran prikaz komunističke Rusije.
Piter Rolberg, profesor filmskih studija na Univerzitetu „Džoržd Vašington“, kaže da je Linovo humano predstavljanje Rusa u „Doktoru Živagu“ bio više izuzetak nego pravilo u filmovima iz perioda Hladnog rata.
„Hladni rat je stvorio zonu zategnutosti koja je bila pogodna za dobro motivisane pozitivne priče.“
Neki od tih filmova, kao što je „Kandidat iz Mandžurije“, bavili su se opasnošću od komunizma na američkom tlu. U tom filmu, Rejmondu Šou, ratnom heroju, komunisti su isprali mozak da bi izvršio atentat na predsednika Sjedinjenih Država.
Rolberg kaže da je u to vreme film poslužio kao upozorenje Amerikancima.
„Mogućnost ispiranja mozga, totalnog manipulisanja ljudskim bićima, koji će da urade sve što im se kaže, to je bilo upozorenje koje je nadilazilo stvarnu političku situaciju. To je bila poruka da društvo mora da se čuva.“
Film Stenlija Kjubrika „Doktor Strejndžlav“ počeo je da se prikazuje 1964, dve godine posle kubanske raketne krize. Poludeli general američkog Vazduhoplovstva, bezrazložno naređuje nuklearni napad na Sovjetski Savez. Zapravo politička satira koja je odslikavala užasavanje nacije od nuklearnog pogroma.
Film „Rusi dolaze“ iz 1966, ismeva paniku zbog Sovjeta koja je izmakla kontroli.
Filmovi o Džemsu Bondu su uneli holivudski preokret u špijunažu. Špijun njenog visočanstva, 007, bio je simpatični plejboj, dok je neprijatelj bio neustrašiva mašina za ubijanje.
Tokom 1970-ih, u filmovima je vidljiv pomirljiviji stav prema Sovjetskom Savezu, koji je posledica ere detanta. Dve produkcijske kompanije, jedna američka i jedna sovjetska, udruženo su 1975, proizvele fantaziju „Plava ptica“, sa Elizabet Tejlor.
Međutim, sovjetska invazija na Avganistan, 1979. i izbor Ronadla Regana za predsednika iduće godine, označili su kraj detanta.
U filmu „Roki IV“, američko-sovjetski antagonizam se svodi na najniži zajednički sadržatelj – krv i mišiće. Roki, u tumačenju Silvestera Stalouna, zadaje odlučujući udarac.
Bežanje sovjetskih građana iz zemlje je takođe bilo popularna tema američke kinematografije 1980-ih. U filmu „Moskva na Hadsonu“, Vladimir Ivanov, ruski muzičar koga igra Robin Vilijams, stiže u Njujork sa cirkuskom trupom. On izmiče kontroli u robnoj kući „Blumingdejls“, ikoni kapitalizma.
Stav prema sovjetskim promenama je ponovo tema akcionog filma „Lov na ‘Crveni oktobar’“ iz 1990, snimljenog u vreme raspada Sovjetskog Saveza.
Šon Koneri, kapetan sovjetske podmornice, skreće nuklearnu podmornicu prema američkim vodama. Amerikanci treba da donesu odluku da li mu je namera da prebegne ili napadne.
Sovjetski kapetan više nije karikatura. On je inteligentno ljudsko biće.
Rolberg kaže da su filmovi iz vremena Hladnog rata bili onoliko raznovrsni koliko je to bila američka publika.
„Na komercijalnom nivou, to je za najveći deo publike bila samo zabava. Na intelektualnijem nivou, to je više bio pogled na posledice i na neki način na nas same, na našu humanost i ono što smo u stanju da uradimo.“
Film Roberta Altmana „Visoka moda“, prikazuje postsovjetsku Moskvu kao pomodni grad u kojem su ljudi otvoreni prema svetu i svim mogućnostima koje im se pružaju.