Američka svemirska agencija NASA planira narednu misiju na Mars, koja bi trebalo da predstavlja najobimniji test do sada o ljudskoj izdržljivosti izvan Zemljine gravitacije, atmosfere i geomagnetnog polja. Nedaleko od svemirskog centra Džonson u Hjustonu, u Teksasu, sada se nalazi novi institut koji će pomoći u ostvarivanju tog cilja, time što će koordinisati medjunarodna istraživanja o zdravstvenim pitanjima povezanim sa svemirskim letovima sa ljudskom posadom.
Od kako su svemirski letovi sa ljudskom posadom počeli pre više od 50 godina, naučnici su naučili mnogo o stvarima kao što su uticaj bestežinskog stanja na kosti i mišiće i opasnost od povećane izloženosti radijaciji u svemiru. Glavna misija neprofitnog Nacionalnog svemirskog biomedicinskog istraživačkog instituta, pri univerzitetu Rajs, je da usklađuje i pruža podršku istraživačkim projektima čiji je cilj da pruže pomoć američkom svemirskom programu. Direktor instituta je doktor Džefri Saton.
„Ono što mi u osnovi radimo je da služimo kao centar u koji rezultati istraživanja i razvoja u biomedicinskim studijama o svemiru, koja se izvode u širokoj mreži institucija, dolaze na testiranje i proveru.“
Senatorka iz Teksasa Kej Bejli Hačison imala je priliku da se iz prve ruke upozna sa Institutom prilikom njegovog zvaničnog otvaranja u martu. Ona je isprobala mali ultrazvučni aparat za koji istraživači kažu da bi mogao da se koristi ne samo za dijagnozu, već i za tretiranje kamena u bubregu i drugih bolesti. Jedna od glavnih uloga instituta je da organizuje predavanja i konferencije o svemirskim medicinskim istraživanjima, kao što je ovo na obližnjem univerzitetu Bejlor. Dženifer Lo, specijalista svemirske medicine kaže da lekari iz ove oblasti opisuju to kao normalnu fiziologiju u abmormalnim uslovima.
„Proučavanjem ljudskog organizma u drugačijem okruženju mi praktično odustajemo od konstanti koje ovde važe za gravitaciju i možemo da uočimo kako se različiti telesni sistemi prilagođavaju na mikrogravitaciju.“
Medjutim, dugoročni cilj NASA-e - da šalje ljude milionima kilometara na Mars, na misiju kružnog putovanja u trajanju od više od godinu dana - otvara veliki broj zdravstvenih pitanja, posebno zbog radijacije. Tu su takođe zabrinutosti o tome kakvi psihološki i socijalni problemi mogu da se pojave zbog toga što su višečlane posade, skučene u malom prostoru, na duži vremenski period, dok su njihova odredište mesta na kojima niko nikada nije boravio.
„Trudimo se zapravo da pomerimo granice medicine, svemira... ka sledećem koraku, a to svakako nije bez rizika. To je veoma rizičan poduhvat.“
Ali Saton zaključuje da bi budućnost čovečanstva mogla da zavisi od sposobnosti da se putuje bezbedno, daleko od naše rodne planete.