Upozorenje urednika: Ovaj članak sadrži fotografiju koja će biti uznemirujuća za neke čitaoce.
U jutro 15. juna 1920. godine, 18-godišnji beli mladić u mestu Dulut u Minesoti, rekao je policiji da je grupa crnaca, cirkuskih radnika, naoružana pištoljima presrela njega i jednu mladu ženu - takođe belkinju - i da su silovali devojku.
Te noći, rulja je probila vrata policijske stanice i zgrabila trojicu od šest muškaraca koje je policija privela. Ajzak Mekgi, Elmer Džekson i Elajas Klejton su vučeni niz ulicu, prebijeni i obešeni.
"Vukli su ih i linčovali ispred deset hiljada ljudi, kao da je to neka predstava, kao da je razlog za slavlje", priča Stiven Viderspun iz gradskog NAACP-a, najstarije američke organizacije za građanska prava.
Fotografija rulje koja je linčovala trojicu crnaca - belci od kojih se neki osmehuju kao da su lovci sa svojim trofejima - prodavana je kao razglednica u prodavnicama dok lokalne vlasti to nisu zabranile.
Osmorici muškaraca je suđeno zbog linčovanja ali su samo trojica osuđena – i to za izazivanje nereda. Niko od njih nije služio dužu kaznu od 15 meseci zatvora. Niko nije osuđen za ubistva Klejtona, Džeksona i Mekgija.
Maks Mejson, crnac koji je radio u istom cirkusu kao i žrtve linčovanja, osuđen je za navodno silovanje. Služio je manje od pet godina zatvora pre nego što je pomilovan. Prošle nedelje, Mejson je postao prva posthumno pomilovana osoba u Minesoti. U pismu kojim je podržano pomilovanje, tužilac iz okruga kome pripada Dulut je napisao: “Istorijska dokumenta jasno pokazuju da je gospodin Mejson bio pod istragom, da je optužen i osuđen zbog svoje rase a ne jačine dokaza.”
'Savremeno ličnovanje”
Dulut se nalazi na 250 kilometara severno od Mineapolisa, gde je smrt Džordža Flojda u policijskom pritvoru 25. maja pokrenula proteste, pozive na reform policije i zahteve da se razmotre pitanja povezana sa rasizmom koja traju od kad su prvi Afrikanci silom dovedeni u Severnu Ameriku pre 400 godina.
Spomenik Klejtonu, Džeksonu i Mekgiju, koji se nalazi preko puta ulice od mesta gde su trojica muškaraca ubijena pre jednog veka, postao je središte protesta u Dulutu posle Flojdove smrti.
Nedelju dana pre godišnjice, članovi zajednice naslikali su murale na kojima su Džordž Flojd i Brijana Tejlor, Afroamerikanka iz Kentakija koju je policija upucala za vreme racije tokom koje su traženi narkotici, kojih u njenom stanu nije bilo. Zapaljene su sveće u dugom nizu crvenih plastičnih čaša od kojih svaka nosi ime Afroameriknaca koji je preminuo u policijskom prtivoru ili su ih ubili civili koji su ih sumnjičili za neko nedelo.
Viderspun ističe da Flojdova smrt pokazuje da rasna pitanja tek treba da se rešavaju u Minesoti kao i ostatku zemlje.
"Iste stvari se događaju, ali na modern načine. To što se dogodilo Flojdu je savremeno linčovanje. I zato moramo da se suočimo sa tim pitanjima, počnemo da razgovaramo I budemo spremni na to da će priča biti neprijatna. Jer ako ne razgovaramo o tome, ako ne rešimo probleme, oni će nastaviti da postoje još dugo a mi više nismo spremni da to tolerišemo.”
Flojdova smrt i protesti koji su usledili inspirisali su Džun Klephejk i njenu ćerku da se odvezu u Dulut iz svoje kuće južno od Mineapolisa, da bi posetile spomenik Klejtonu, Džeksonu i Mekgiju.
"Ovo nas je navelo da želimo da budemo više informisani, kao belci koji žive jedan privilegovani život”, kaže Klephejk. “Vreme je, vreme je da svi razumemo svoju istoriju i budemo deo nje.”
Majka i ćerka slušale su na radiju prenos komemoracije za Džordža Flojda i razgovarale. “Imale smo dobar razgovor o tome šta se događa u svetu danas”, kaže Klephejk. “Htele smo da odamo poštu današnjim događajima u svetu, da se edukujemo i budemo više informisane.”
Ne propustite: Ispraćaj Džordža FlojdaStiven Viderspun iz organizacije NAACP kaže da je važno da belci ustanu i oglase se protiv rasizma, čak i kada to nije prijatno i lako. Ako to učine, nada se da će spomenik Klejtonu, Džeksonu i Mekgiju biti podsetnik na jedno davno vreme a ne tačka okupljanja za protestne marševe zbog budućih ubistava.
"Osećam nadu ali će ta nada biti veća kada naši saveznici preuzmu ulogu koju želimo da im predamo”, ističe on. “Ono što kažem našim saveznicima, našim belim saveznicima, je da ustanu I bore se protiv rasizma I kad nisu u našoj blizini. Ako je prisutan u vašoj porodici, među prijateljima, na ulici – oglasite se, prozovite ih i glasno im stavite na znanje da više nije prihvatljiv – nigde. Naši beli saveznici moraju da se oglase.”
Your browser doesn’t support HTML5