Uticaj bogatih donatora na američku politiku

Dejvid Kouk govori u Orlandu u Floridi 30. avgusta 2013.

Nedavni napadi na Tviteru predsednika Trampa na republikanskog donatora Čarlsa Kouka, ukazali su na, kako kritičari navode, preveliki uticaj bogatih donatora u američkoj politici.

Još jedna nedelja i još jedna ratoborna poruka predsednika Trampa na Tviteru. Meta? Čarls Kouk, jedan od najbogatijiih i najmoćnijih finansijskih pristalica republikanskih kandidata. Tokom sastanka donatora u Koloradu, Kouk je kritikovao trgovinsku politiku Trampove administracije.

“Kada ljudi deluju na protekcionistički način oni podižu barijere koje nanose štetu svima.”

Trgovina je veliki kamen spoticanja izmedu Trampa i Kouka posebno u ratu zbog tarifa izmedju Vašingtona i američkih trgovinskih partnera uključujući Kinu:

“Predsednik i, mislim, oko 15 članova njegove administracije su više puta ponavljali da bi želeli da Kina obustavi svoju nefer trgovinsku praksu. Medjutim, dok se to ne desi, predsednik će vršiti pritisak na njih. On će nastaviti da vrši pritisak na Kinu”, navodi portparolka Bele kuće Sara Hakabi Sanders.

Spor izmedju Trampa i Kouka naglašava uticaj bogatih donatora u američkoj politici. Kouk mreža, grupa organizacija koje generalno podržavaju republikansku politiku smanjenja poreza i vladine regulative, je ogromni izvor finansijske podrške. Ta mreža planira da potroši 400 miliona dolara na kongresne izbore u novembru.

“Sto uticajnih donatora i njihove grupe doprinose oko tri četvrtine novca za finansiranje izbornih kampanja, dakle samo stotina pojedinaca”, kaže Robert Vajsman, predsednik aktivističke grupe Public Citizens.

Robert Vajsman i drugi aktivisti veruju da korporacije i bogati pojedinci poput braće Kouk, nesrazmerno utiču na američke izbore kako bi unapredili svoje interese.

Izborne kampanje u Sjedinjenim Država su javno i privatno finansirane. Privatne doprinose daju pojedinci, ali i grupe poput korporacija i sindikata.

Mada je nezakonito davati novac direktno kandidatima, pojedinačni donatori mogu da daju do 2.700 dolara organizacijama kandidata i da prebace gotovo neograničenu svotu specijalnim organizacijama – takozvanim odborima za političku akciju (Political action committees - PACS).

Ako kandidat pobedi, postoji očekivanje, mada ne uvek ispunjeno, da će kandidat podržati mere koje su u skladu sa interesima donatora.

“Kada budu izabrani, oni će brinuti za naredne izbore. I razmišljaće, kako mogu da se dopadnem bogatim donatorima koji su mi pomogli da budem izabran i zbog kojih bih mogao da izgubim položaj ako se ne pobrinem za njih”, primećuje Vajsman.

Ovaj sistem koji kritičari zovu “plati da budeš u igri” (pay to play) je potpuno legalan, posebno posle odluke Vrhovnog suda iz 2010. poznate kao Citizens United. Najviši sud je, naime, stao na stanovište da korporacije imaju ista prava na slobodu govora kao I pojedinci i da ne bi trebalo da bude restrikcija na to koliko oni troše na podršku ili osudu kandidata na izborima.

Posle odluke Citizens United, količina neregulisanog novca, koji odbori za političku akciju i druge spoljne grupe, poput mreže Kouk, troše za finansiranje federalnih izbornih kampanja, drastično je porasla.