Jačanje vojne saradnje, obezbeđivanje resursa za iskorišćavanje litijumskog potencijala, uz očuvanje životne sredine, kao i zajednički ekonomski razvoj - najvažnije su oblasti u odnosima Sjedinjenih Država i Srbije, kaže za Glas Amerike demokratski kongresmen Erik Svolvel.
Predstavnik Kalifornije u Kongresu veruje da je jačanje vojne saradnje veoma značajno i smatra da Sjedinjene Države i Srbija jedna drugoj mogu da ponude mnogo više - nego što je to slučaj sa Rusijom ili Kinom.
“Postojeći i budući odnosi Sjedinjenih Država i Srbije nemaju granica. Neprekidno se razvijaju tokom poslednje decenije. Dokazali su se kao važan partner u oblasti bezbednosti kada je reč o našem najvećem priotitetu - događajima u Ukrajini. Potrebno je da budemo realistični i pokušamo da ublažimo druge uticaje. Najbolji način za to su slobode, naša ekonomija i vrednosti. Mnogo su usaglašenije sa Srbijom, nego što je to slučaj kada je reč o Rusiji i Kini“, rekao je Svolvel za Glas Amerike, u danu kada su SAD i Srbija potpisale strateški sporazum o saradnji u oblasti energetike.
Ne propustite: Srbija i SAD potpisale sporazum o energetici koji "jača strateško partnerstvo"Međutim, činjenica je da je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, čovek sa američke liste sankcionisanih, nedavno boravio u Rusiji, gde je razgovarao sa predsednikom Vladimirom Putinom. Uz to, u Kini je nedugo posle toga boravio još jedan visoki srpski zvaničnik - ministar unutrašnjih poslova i takođe vicepremijer Ivica Dačić.
Takve poteze nekolicina sagovornika Glasa Amerike nedavno je tumačila kao prepreke evropskom putu Srbije, kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji, ali i intenziviranju saradnje sa državama Zapada.
Takođe, uprkos pozivima i očekivanjima posrednika i međunarodne zajednice, još nije stavljena tačka na višedecenijski spor Srbije i Kosova - što bi trebalo da omogući normalizaciju odnosa dve strane i doprinese napretku procesa njihovih integracija u evroatlantske strukture.
Svolvel za Glas Amerike kaže da od strana u procesu očekuje da primene dogovoreno.
„Nedavno sam objavio saopštenje koje odgovara stavu američke ambasade na Kosovu koja nije zadovoljna odnosom Kurtijeve vlade prema nekim Srbima. Ipak, gajim punu nadu da će okvir koji je dogovoren biti i primenjen”, zaključio je kongresmen Svolvel.
Vlasti u Prištini su tokom poslednjih nedelja i meseci preduzele niz mera prema, kako ih označavaju, paralenim srpskim institucijama. Zatvaranju opština koje su radile u sistemu Srbije, prethodilo je zatvaranje ekspozitura Pošte Srbije na severu Kosova, što je izazvalo kritike Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Takođe, potez Prištine koji je početkom godine izazvao napetosti bilo je uvođenje evra kao jedine zakonite valute na Kosovu, što je uticalo na elimisanje srpskog dinara kao platežnog sredstva i, prema navodima međunarodne zajednice, kao i Beograda, otežalo život srpske manjine na Kosovu.
Ne propustite: Bez trilateralnog susreta u Briselu, pregovarači Kosova i Srbije međusobno prebacuju odgovornostOptimizam ne uliva ni epilog tehničke runde dijaloga Kosova i Srbije održane u utorak u Briselu. Glavni pregovarači dve strane Petar Petković i Besnik Bisljimi odvojeno su se sastali sa izaslanikom Evropske unije Miroslavom Lajčakom. Ipak, izostao je trilateralni susret i razgovor Petkovića i Bisljimija - koji su odgovornost za to prebacivali jedan na drugog.
“Žalim što u trilateralnom formatu nismo razmatrali najvažnija pitanja. Stranama ostajem na raspolaganju i nastavićemo u narednim nedeljama”, poručio je, povodom neodržanog susreta, posrednik u razgovorima Miroslav Lajčak.