Svojevremeno je nešto slično pokušavao i lider radikala Vojislav Šešelj, ali do sada je najdalje otišao Dragan Vasiljković, u javnosti poznatiji kao kapetan Dragan, pokretanjem peticije za oslobađanje ubice premijera Srbije Zorana Đinđića.
Ideja nije naišla na ozbiljno prihvatanje u javnosti, a kako za Glas Amerike kaže urednica u NIN-u Vesna Mališić - “najstrašnije je to što je javnost gluva za ovakvu vest, što su i opozicija i vlast gluvi, što je i sama država gluva”.
“Država mora da kaže o tome da ne može neko ko je osuđeni ratni zločinac da traži oslobađanje ubice i da država apsolutno na to ne reaguje. To je apsolutno krah i našeg pravnog sistema, jer ima tu mesta i za tužioca koji bi takođe mogao da reaguje. Ima mesta i za sve druge institucije koje brane pravni sistem i poredak ove zemlje, jer je to zadiranje u najostljiviju tačku, a to je - Zoran Đinđić je bio simbol države, dakle to je pucanj u državu i ova država nema o tome da kaže ni jednu reč", smatra Mališić.
Ne propustite: Godišnjica ubistva prvog demokratskog premijera Zorana ĐinđićaKao bivši saborac, a kasnije i politički neistomišljenik sa ubijenim premijerom, među prvima se oglasio poslanik vladajuće SNS Dragan Šormaz, koji priznaje da je bio iznenađen kada je video inicijativu Dragana Vasiljkovića.
“Da vi tražite puštanje na slobodu čoveka koji je priznao, koji je do detalja opisao kako je pucao na Zorana Đinđića. Znači, ubijen je predsednik vlade ubijen je otac, ubijen je čovek. Zločinac koji tako nešto uradi svesno u nameri, mora da snosi najveće moguće sankcije. Tačka, nema opravdanja. Nema abolicije, nema ničega", ukazuje Šormaz.
Zvezdan Jovanović, osuđeni ubica Zorana Đinđića, tokom sudskog procesa u kom je osuđen na 40 godina zatvora
Najglasniji u osudi akcije Dragana Vasiljevića bio je Zoran Živković, koji je na čelo Demokratske stranke došao posle ubistva Zorana Đinđića - uz šetnju kroz centar Beograda, predstavnici Nove stranke i jedan broj građana položio je cveće na kapiji zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici.
Blagu reakciju ostatka opozicije, pre svega Đinđićeve Demokratske stranke, primećuju i Dragan Šormaz i Vesna Mališić, koja ocenjuje da je srpska opozicija apsolutno utrnula.
“Šokantno je da se opozicine partije nisu pridružile Zoranu Živkoviću u protestu ispred tog pulta gde se potpisuje i traži potpis za tu peticiju. Kao što mi je šokantno da Demokratska stranka nema snage da mnogo žešće traži odgovornost za kapetana Dragana i sve one koji su u stvari prsten zaštite, da tako kažem, kapetana Dragana. A oni se nalaze i u vlasti nažalost, nalaze se mnogi i u opoziciji”, ističe Mališić.
Ne propustite: "Petnaest godina posle atentata na Đinđića, on nekima još smeta"Uz ocenu da ovakvim akcijama Dragan Vasiljković pokušava da dobije prostor u medijima, Dragan Šormaz ističe da je bio i ostao žestok kritičar devedesetih godina prošlog veka i vladavine Slobodana Miloševića, koga su, kako kaže zajedno srušili Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica.
“Naravno da Zoran Đinđić ima mesto u istoriji, kao što i Vojislav Koštunica ima mesto u istoriji. Jer bez Vojislava Koštunice Zoran Đinđić ne bi bio predsednik vlade. Verovatno ni bez Zorana Đinđića Vojislav Koštunica ne bi bio predsednik SRJ", zaključuje Šormaz.
Obeležavanje petogodišnjice ubistva Zorana Đinđića
Podsećajući da je svojevremeno sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić table sa imenom Bulevar Zorana Đinđića u Novom Beogradu prelepljivao nalepnicom “Bulevar Ratka Mladića”, Vesna Mališić ističe da je to govori o jednoj istoj liniji, i da, kako kaže “nije slučajno što država sada ne reaguje, zato što i kapetan Dragan i celo to društvo je u stvari šinjel iz koga je izašla SNS”.
“Inicijativa kapetana Dragana sigurno neće proći, ali simptomatično je da vlast ne želi da ljuti potpisnike, jer računa sutra na izborima na potpisnike te peticije, pa ćemo se praviti kao da se to nije dogodilo. Dakle, mi kao u živo blato propadamo vrednosno, propadamo moralno, propadamo u svakom smislu i ovo je samo jedan od znakova toga", podvlači Vesna Mališić.
Prvi demokratski izabrani premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je u dvorištu zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. Za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović, a na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek.
Politička pozadina Đinđićevog ubistva nikada nije otkrivena.