Nedavnim oživljavanjem Berlinskog procesa potvrđena je ključna uloga ovog foruma za saradnju u jugoistočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu, a istovremeno je podvučen značaj evropskih integracija, izjavio je u sredu predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović i naglasio da to predstavlja podsticaj geopolitičkom odgovoru na događaje u ovom delu Evrope.
Otvarajući konferenciju "Oživljavanje Balkanskog procesa u kontekstu evropskih geopolitičkih promena” Đukanović je ocenio da je ponovno pokretanje Berlinskog procesa posle dvogodišnje pauze komplementarno sa panevropskim odgovorom na krizu u Ukrajini.
Kako je još rekao, ništa manje nisu značajni ni zaključci sa prošlonedeljnog skupa u Berlinu o nastavku aktivnosti na formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, o energetskoj beznednosti Zapadnog Balkana, nastavku aktivnosti na zelenoj agendi i bezbednosti regiona ili njegovoj ulozi u nastavku procesa pomirenja u regionu.
Ne propustite: Berlinski proces: Potpisani sporazumi o priznavanju dokumenata i slobodnom kretanju“Reafirmacijom Berlinskog procesa potvrđen je kontinuitet nastojanja Nemačke da se region približi Evropskoj uniji i da postoji jedan kanal boljeg razumevanja između EU i regiona Zapadnog Balkana”, rekao je Đukanović, dok je ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad naglasila da Berlinski proces služi tome da se stvori bolja budućnost za milione ljudi u regionu Zapadnog Balkana.
Po njenim rečima, dosadašnja dostignuća u okviru Berlinskog procesa nisu mala. Uz poruku da Berlinski proces podržavaju mnoge zemlje EU, Konred je istakla da je glavno pitanje kako da se Berlinski proces iskoristi za ljude koji žive u regionu:
“Bez vas, vlade, civilnog društva, parlamenata u svim državama, ovi procesi ne bi bili mogući. Volela bih da se okupite oko pozitivnih rezultata i da proširite proces saradnje. I da radite na budućnosti za region, za ljude ali takođe budućnost u okviru koje ćemo nadam se primiti svih šest zemalja”.
Kako je rekla, posle Berlina, Beča, Pariza, Trsta, Londona, Poznanja i Sofije naredni skup u okviru Berlinskog procesa biće održan u Tirani, kao prvi takav samit u regionu.
Ne propustite: Šolc zemljama Zapadnog Balkana: Vaše članstvo u EU je u našem interesuPublicista iz Prištine Veton Suroi je istakao da naspram rata i ruske agresije na Ukrajinu postoji i Berlinski proces kao mirovni proces na kome zemlje razgovaraju o saradnji.
“I to je jedna veoma bitna komponenta jer ukazuje na mogućnost da region izađe iz kulture rata u kojoj živi već 30 godina. I to je jedan od najbitnijih izazova koji ima Berlinski proces i ceo ovaj region”, rekao je Suroi i naglasio da se Berlinski proces suočava sa dva ključna izazova koje nema ni jedan drugi regionalni proces integracije u Evropi.
Prvo, kaže Suroi, ovo je region nerešenih konflikta i konflikti dezintegracije bivše Jugoslavije još nisu završeni. Drugi izazov je bezbednost jer sve zemlje regiona nisu članice NATO, ali su tu uključene i druge ne-evropske, ne-NATO države.
“Imamo posledice geopolitičkih trvenja u našem regionu i to se naravno negativno odražava na proces integracija”, naglasio je Suroi
Po rečima Gordane Paunović, profesorke Ekonomskog fakulteta iz Podgorice, na poslednjem samitu potpisana su tri sporazuma kojima se između Kosova i Bosne i Hervegovine ukidaju vize, ali i međusobno priznaju diplome svih šest zemalja Zapadnog Balkana, te uvode dodatne olakšice za lekare, stomatologe i arhitekte.
Ne propustite: Kako će Balkan izaći iz čekaonice Evropske unije?To je postojalo i CEFTA sporazumom, ali je sada ključna stvar to što su sporazum potpisale sve zemlje zapadnobalkanske šestorke – što ujedno budi nadu da će se situacija malo smirivati.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić istakla je da se za osam godina kontekst Berlinskog procesa mnogo promenio i da je nekada cilj bio da se zadrži evropski put regiona, smanji ekonomski jaz između Zapadnog Balkana i EU i da se podstakne saradnja.
Posle rata u Ukrajini situacija bitno drugačija, sada postoji i Evropska politička zajednica, dolazi do novog talasa migracija iz Ukrajine i Rusije, koji osećaju i Srbija i Crna Gora, rekla je Minić i ukazala i na pad očekivanja među građanima u regionu da će ikada postati deo EU.
Po podacima koje je iznela, 28 posto građana regiona veruje da se to nikada neće desiti, optimizma još ima u Albaniji i na Kosovu, dok po pesimizmu prednjači Srbija.