Kao i u ostatku Evrope, i u Srbiji je javnost ostala podeljena po pitanju ishoda referenduma u Britaniji – protivnici srpskog puta u EU likuju, ocenjujući da je Brexit početak kraja Evropske unije. Sa druge strane, zagovornici evrointegracija smatraju da je Brexit veliki potres koji će sigurno uticati i na ideju proširenja Unije.
Kako je na konferenciji za novinare istakao premijer Srbije Aleksandar Vučić, Brexit je najveći politički zemljotres koji se dogodio posle pada Berlinskog zida. On je rekao da će Srbija zadržati apsolutnu stabilnost i da neće biti velikih poremećaja zbog Brexita i dodao da da Srbija želi da očuva i najbolje moguće odnose sa Velikom Britanijom.
Vučić je naglasio da veruje u nemačku kancelarku Angelu Merkel i predvideo da će ona preduzeti najbolje korake posle izlaska Britanije. Važno je da Srbija, kao mali brod, priveže za veliki nemački brod, ali da treba da ima dobre odnose i sa drugim velikim državama, rekao je Vučić:
"Mi nećemo nikome ni na šta da se zaklinjemo. Ali ćemo da idemo jasnim i nedvosmislenim evropskim putem. Da pokušamo da dostižemo njihove standarde, njihove norme života, njihove vrednosti, koje su naše vrednosti. Da se za to borimo, od ekonomije do vladavine prava. A ostalo su političke odluke koje ne zavise od nas."
Kako je ocenio lider DS-a Bojan Pajtić, Brexit će sigurno otežati put Srbiji i drugim zemljama kandidatima ka EU, jer treba očekivati pooštravanje uslova za ulazak. Ali to, po njegovim rečima, ne treba da zaustavi Srbiju na evropskom putu:
"Nama je u interesu da živimo u uređenoj državi, u pravnoj državi. Nama je čak taj sam proces prilaska još važniji nego samo članstvo, zbog toga što ogledno postoji u Srbiji deficit i ljudskih prava, deficit ekonomskih sloboda, deficit poštovanja ustava i zakona."
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja izjavio je da bi, uprkos izlasku Velike Britanije iz EU, Srbija trebalo još snažnije da nastavi reforme, jer ih sprovodi u interesu svojih građana, a ne zbog EU. Očekujem da će prijem novih članica pasti na listi prioriteta EU, jer će u prvom planu biti unutrašnja reorganizacija Unije, rekao je Crnobrnja:
"Velika Britanija, po mom mišljenju nije izašla iz EU iz ekonomskih razloga. Nego geostrateški i geopolitički žele ponovo da budu imperija, da se pitaju. A ne da ide sve kroz Brisel. Ekonomska cena toga će biti velika za njih. Već je pala funta, verovatno će još dosta dugo tako biti."
Šef hrvatske diplomatije Miro Kovač izjavio je da Zagreb želi proširenje Evropske unije na područje Jugoistočne Evrope i da će se zalagati da izlazak Velike Britanije iz EU nema efekat na proces proširenja Unije. Ali treba biti realan, sigurno će izlazak Britanije imati određene posledice, ocenio je Kovač.