Pomalo ispod radara i bez mnogo pompe Srbija se pre nekoliko dana priključila sankcijama Evropske unije prema Viktoru Janukoviču i nekolicini bivših rukovodilaca Ukrajine koji su bili pod kontrolom Moskve. Same sankcije Brisela su dosta stare – uvedene su 2014. i svake godine su produžavane, ali čini se da je zbog rata u Ukrajini i sve većeg pritiska iz EU Srbija pokušala da se usaglasi makar sa nekim odlukama EU.
Samu informaciju su otkrili novinari portala EWB, a u razgovoru sa Glas Amerike izvršni urednik portala Nikola Burazer pozdravlja ovaj potez srpskih vlasti i ističe da ovo ne bi bila tema da nije svih okolnosti izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu:
“Međutim, u ovim okolnostima kada se Evropa zapravo nalazi u ratu, kada se rat vodi u komšiluku EU i NATO-a i kada je za evropske lidere jako važno da postoji potpuno usaglašavanje i jedinstven stav po pitanju Ukrajine i stav prema Rusiji, u ovim okolnostima nekako to balansiranje i ta politika Srbije na dve stolice prosto nije održiva”.
Ne propustite: Šef delegacije EU: Pozicija Srbije specifična, cenimo glas u UN, neophodno usklađivanjeGotovo svi se slažu sa ocenom da je Brisel spreman da Srbiji gleda kroz prste do izbora 3. aprila, ali da će posle toga pritisak da se pojača i da će Beograd biti stavljen u poziciju da dokaže svoje zvanično evropsko opredeljenje uvođenjem sankcija Rusiji i vodećim ruskim zvaničnicima:
“Sve je više kritika na račun Srbije zbog neusaglašavanje sa spoljnom politikom, zbog neuvođenja sankcija, pa čak i zbog letova koji se i dalje dešavaju na relaciji Beograd-Moskva itd. Tako da biće jako teško da se ta politika vodi negde počev od 4. aprila i verovatno možemo očekivati da će Srbija sve više da se usaglašava sa odlukama EU”, kaže Burazer u razgovoru za Glas Amerike.
“Male sankcije” bivšim ukrajinskim liderima neće biti dovoljne jer Evropska unija očekuje od Beograda da konkretnim potezima dokaže želju da postane članica EU, ili kako kaže Burazer, ima neke svoje interese koji su u potpunosti nepodudarni sa interesima Brisela:
Ne propustite: Vučić i Berbok o Ukrajini, evrointegracijama“Ta vrsta sumnje koja se izaziva kod država članica EU, gde je Srbija maltene neki trojanski konj koji je na putu ka članstvu u EU, ali više joj je stalo do Rusije nego do EU – to je prosto jedna poruka koja nanosi ogromnu štetu Srbiji u ovom trenutku o biće jako interesantno videti šta će biti posle 3. aprila”.
Zbog odbijanja Srbije da se priključi evropskim potezima, za sada je najglasnije nastupila grupa liberala u evropskom parlamentu koja je je pozvala na obustavu pregovore o članstvu sa Srbijom ukoliko ne uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom zvaničnog Brisela po pitanju Rusije.
Nikola Burazer smatra da se Brisel neće odlučiti na tako dramatičan korak, jer bi po njegovom mišljenju to bilo kontraproduktivno za samu EU:
“Mislim da će biti sve više pritisaka i da će vlasti u Srbiji prosto morati da se bar u određenoj meri usaglase sa restriktivnim merama, odnosno sankcijama Rusiji i ruskim državljanima. Jer, u suprotnom bi i Srbija bi se našla u istom košu kao i Rusija. Možda ne kada su u pitanju sankcije, ali kad je u pitanju prosto jedan veliki međunarodni pritisak i neka vrsta odgovornosti za situaciju koja se dešava u Ukrajini”.
Ne propustite: Stano: Zemlje kandidati da se postepeno usklađuju sa odlukama EUKako ističe Burazer, dilema Evropa ili Rusija prosto nikada nije bila realna – i u kontekstu političke, ekonomske, pa i vojne saradnje – Srbija je daleko bliža EU, NATO-u i zapadnim državama nego Rusiji:
“Tako da ne može se očekivati okretanje Srbije Rusiji, pogotovu ne u ovim okolnostima, kada se između EU i NATO-a sa jedne strane i Rusije sa druge strane vodi neka vrsta drugog hladnog rata. I mislim da će Srbija vrlo brzo morati u potpunosti da promeni ceo narativ vezan za odnos prema Rusiji sa jedne i EU sa druge strane, jer u suprotnom će se negde naći ni na nebu, ni na zemlji zaglavljena u potpunosti u procesu evropskih integracija”, kaže Nikola Burazer.
Ipak, on ne isključuje mogućnost da situacija u Ukrajini “na neki način odgovara proširenju EU na Zapadni Balkan”. S obzirom na položaj Zapadnog Balkana i ozbiljnog potencijala da postane prostor nestabilnosti, “sve je više glasova koji govore o tome da je upravo ovo što se dešava sada argument u prilog tezi da treba što pre da se EU prošiti na Zapadni Balkan”, kaže Burazer i dodaje:
“Nije moguće da EU progleda kroz prste državama u regionu, zanemari sve probleme i prekosutra ih primi u članstvo u EU. Ali ukoliko je ozbiljna oko toga da se to proširenje zaista dogodi, mogla da sprovede veći pritisak da se ove stvari koje su problem reše što pre, umesto da okreće glavu na drugu stranu zarad mira u kući, kao što je to ranije bio slučaj.”