Uz privid da je demokratija u usponu i da se politički život vraća u normalu, zapravo se nastavlja urušavanje demokratije u Srbiji, uz nove probleme koji se pojavljuju – ocenio je danas programski director Centra savremene politike Nikola Burazer.
Na predstavljanju izveštaja o stanju demokratije u 2022. godini, Burazer je istakao da se posle izbora, u politički život vratio, kako je rekao, kakav-takav pluralizam, da se opozicija vratila u parlament i da je pokazala spremnost da učestvuje u političkom životu.
Prema njegovim rečima, posle četiri godine u Srbiji se vratila normalnost, ali sa druge strane odmah se video i pokušaj opstrukcije normalnog rada parlamenta kroz osnivanje anketnih odbora. Sam povratak opozicije u skupštinu više pokazuje snagu opozicije u biračkom telu nego što je proizvod poboljšanja izbornih uslova, rekao je Burazer.
Ne propustite: Ambasador Hil: Srbija mora da se okrene ZapaduTakođe, pravo okupljanja građana je bilo ugroženo što se videlo kroz proteste širom Srbije zbog dolaska Rio tinta ili nedavno održanog Evroprajda, gde je mirna šetnja ponovo dovedena u pitanje, podsetio je Burazer i dodao da je i dodela nacionalnih TV frekvencija najbolje oslikala medijsku situaciju u Srbiji:
“Tako da ta odluka, da se sve četiri frekcvencije ponovo dodele istim televizijama, jasno govori o tome da ne postoji politička volja i namera da se u Srbiji mediji oslobode, odnosno da se ona pravila koja već postoje zaista sprovedu kako treba i da imamo zaista značajniji medijski pluralizam”, rekao je Burazer i zaključio da je opšti utisak da gledamo stagnaciju, iako u određenim specifičnim oblastima postoji blagi napredak, ali u nekim drugim malo veće nazadovanje.
Burazer je rekao i da se uskoro očekuje novi izveštaj EU o Srbiji i ocenio da vlast i njima naklonjeni mediji vode godinama kampanju protiv EU:
"Oni zapravo pokušavaju da ne samo predstave EU kao jednu negativnu pojavu, kao organizaciju koja je neprijateljski nastrojena prema Srbiji, nego dobrim delom pokušavaju da otupe oštricu kritike koja dolazi iz EU”, ocenio je Burazer.
Govoreći o izborima održanim u aprilu, istraživač Crte Vujo Ilić je rekao da je prateći sam izborni dan ova organizacija utvrdila da nije bilo manipulisanja rezultatima izbora, kao i da uočene nepravilnosti nisu mogle da ugroze rezulate izbora.
Ne propustite: Predstavnici EP Vučiću ponovili zahtev da Srbija uvede sankcije RusijiMeđutim, medijski monitoring je pokazao da je tokom predizborne kampanje zastupljenost kandidata partija vlasti bila gotovo apsolutna, a da su na terenu uočeni pritisci na birače i prakse iz prošlosti, rekao je Ilić i istakao da su timovi Crte obavili više od 50 sati razgovora sa ljudima za koje je utvrđeno da je na njih vršen pritisak:
“Mogli smo da utvrdimo mehanizme – to su uglavnom ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru, ljudi iz slabijeg socijalnog stanja. To su ljudi čiji se glasovi kupuju ili koji se drže u takvom stanju da jednostavno nemaju slobodu izbora”, rekao je Ilić i kao primer toga kako se formira volja birača naveo slučaj čistačice u jednom javnom preduzeću koja je “upozorena” na slobodne objave njene ćerke na društvenim mrežama.
Ne propustite: Vučić: Srbija je na evropskom putu, ali EU nije popularna u SrbijiPredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i glavni i odgovorni urednik “Kikindskih” Željko Bodrožić je potvrdio da u većini gradova u Srbiji opozicija uopšte nije prisutna u lokalnim medijima i da se na prste dve ruke mogu izbrojati lokalni mediji u Srbiji koji rade nezavisno i slobodno.
Za razliku od devedesetih, kada su Lokal pres i ANEM okupljali više od 50 nezavisnih lokalnih medija, danas je situacija mnogo lošija, rekao je Bodrožić:
“Poražvajuće je da mi posle 22 godine od 5. oktobra ne samo kaskamo, nego da smo u mnogim stvarima regresirali, retardirali. I to je jako vidljivo na našoj sceni. Imate sada moćne alatke s kojima možete da napravite privid demokratije, da napravite privid pluralizma, da napravite privid medijskih sloboda, a u suštini kada to sklonite vidite jednu diktatorsku čvrstu ruku koja kontroliše 97 posto medija”.
Šef političkog odeljenja u Delagaciji EU u Srbiji Dirk Lorenc istakao je značaj implementacije Akcionog plana za medijsku strategiju. Uz podsećanje da prethodna vlada nije imala volju da donese zakonske propise koji proističu iz te strategije i izrazio nadu da će ih nova vlada doneti.
Takođe, Lorenc je rekao da očekuje da se osnaži nevladin sektor i da se kao takav smatra važnim činiocem u srpskom društvu.