Da li fokus na EU može da smiri tenzije?

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić

Poslednjih meseci došlo je do zaoštravanja odnosa između bivših jugoslovenskih republika, učestale su razmene oštrih reči između političara ali i incidenti na terenu koji prete da naruše odnose donekle stabilizovane od sredine 2000-tih godina. Između Beograda i Zagreba se nastavljaju optužbe koje još uvek pominju četnike i ustaše, a Republika Srpska je na klizavom terenu zbog osetljivosti referenduma zakazanog za septembar o Danu državnosti.

Tim pitanjem se juče bavio i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić koji se sastao sa predstavnicima diplomatskog kora i šefova misija međunarodnih organizacija i institucija u Srbiji da bi raspravljali o situaciji u regionu. Vučić je pre sastanka poručio da se "zbog takve situacije u narednom periodu ne može sa 100 odsto sigurnosti očekivati politički i ekonomski prosperitet u regionu."

Timoti Eš, šef analitičko - strategijskog tima za Centralnu, Istočnu Evropu, Bliski Istok i Afriku u kompaniji Nomura International u Londonu, misli da će se situacija smiriti jednom kada prođu izbori i zemlje regiona vrate na fokus pristupanja Evropskoj Uniji.

"Postoji samo jedan problem, posle Bregzita i holandskog referenduma o ukrajinskom sporazumu o pridruživanju. Mislim da postoje velike sumnje sada vezane za proces proširenja EU. Da li će biti novih članica unije? U prošoj deceniji zemlje na Balkanu, kao što su Srbija i Hrvatska su sebe ustoličile na putu priključenja, sa dobrom perspektivom da postanu članice. Ako više ne postoji mogućnost da Bosna, Srbija, Makedonija postanu članice zašto bi ove zemlje odustale od svojih nacionalnih interesa, suvereniteta za viši cilj," objašnjava Eš.

Iako analitičari vide dizanje tenzija u Hrvatskoj kao postizanje poena u predizbornoj trci, Vučić je odbacio tu tezu navodeći da "to veze sa kampanjama, a ako ima, utoliko gore, jer je tu reč o kontinuiranoj antisrpskoj politici".

Ono što deluje kao pozitivan znak, a koji dolazi iz Srbije, je rešenost Beograda da ne odgovara na provokacije. Prošle nedelje je premijer najavio da ovdašnji ministri neće odgovarati na uvrede koje dolaze iz Hrvatske, ali je i u današnjem obraćanju rekao da će region videti da Srbija želi da poploča put saradnje i da će se krajem septembra videti učinjeno za hrvatsku manjinu u Srbiji.

"Mi ćemo da uložimo energiju da ne pričamo o tim stvarima, već da razmišljamo o budućnosti, jer je za nas ona važnija od prošlosti. Naša reakcija biće mir, uzdržanost i trpeljivost", rekao je Vučić i dodao da može sa pravom da bude "kritikovan zbog toga što ne odgovara na najteže provokacije".

U Srbiji, međutim, lokalni mediji podgrejavaju situaciju svojim naslovima, iako su se zvaničnici iz Beograda suzdržali u svojim reakcijama poslednjih nedelju dana.

BOSNA I HERCEGOVINA

U susednoj Bosni i Hercegovini situacija je kao i uvek malo komplikovanija i uzrokovana najavom za održavanje referenduma na kojem će se građani izjašnjavati o pitanju dana državnosti. Vlasti u Republici Srpskoj su raspisale referendum za 25. septembar posle kojeg bi, ako se glasači pozitivno izjasne, 9. januar proglasio Danom Republike.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik

Radi se o 9. januaru 1992. godine kada je proglašena Republika Srpska kao odgovor na proglašenje nezavisnosti Bosne i Hercegovine od tadašnje Jugoslavije koje je sprovedeno bez podrške bosanskih Srba.

Ovaj potez Ustavni sud BiH je proglasio neustavnim, a grupa poslanika iz Skupštine je uputila pismo Visokom predstavniku međunarodne zajednice kao i ambasadorima više zemalja u kojem zahtevaju njihovu reakciju na ovu situaciju.

Predsednik Stranke demokratske akcije (SDS) i predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović ocenio je referendum kao "probni balon za otcjepljenje RS od BiH".

Srpski premijer je poručio da će vlast u Beogradu reagovati odgovorno i ozbiljno u slučaju da visoki predstavnik u BiH zatraži zabranu referenduma u RS.

"Nema sumnje da ćemo želeti da čujemo stav svih srpskih predstavnika i da ću ih odmah pozvati u Beograd i zamoliti da se i s nama konsultuju ukoliko do takve odluke dođe", rekao je Vučić.

Šef analitike iz Londona na pitanje da li misli da će do referenduma zaista doći kaže da je "sve moguće." "Srbija će imati važnu ulogu u ovoj odluci, a Vučić je rad da igra evropsku politiku u ovom momentu," poručuje Eš.

Odluka o referendumu je neizvesna, jer i danas Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH nije prihvatio predlog poslanika SDP-a BiH Denisa Bećirovića da u dnevni red današnje sednice bude uvrštena rasprava o referendumu, jer za to nije postojala saglasnost poslanika stranaka iz Srpske.

Takođe su i ambasadori Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira u BiH danas pozvali vlasti u RS da ne održe referendum o Danu Republike, jer na to gledaju kao faktor koji će destabilizovati BiH.

"Ambasadori Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira primili su k znanju uveravanja Vlade RS da je cilj referenduma da bude 'korak ka sprovođenju odluke Ustavnog suda BiH'. Ali Upravni odbor PIC-a takođe je konstatirao da su predsednik RS i Narodna skupština RS-a (NSRS) više puta osporavali nadležnost državnih pravosudnih institucija u BiH. Takve izjave i potezi protivni su Opštem okvirnom sporazumu za mir i vladavini prava, i jednostavno su neprihvatljive", poručeno je u izjavi ambasadora PIC-a, preneli su mediji u BiH.

Mediji na Balkanu navode da referendum u Bosni koriste vlasti i u Beogradu i u Zagrebu za svoje interese. "Imamo izbore u Hrvatskoj, što nikako ne pomaže stvarima. Nisam siguran da postoji neka veća agenda u pozadini, ali možda nedostatak jasnog vođstva trenutno u Hrvatskoj dozvoljava nekim oportunistima da iskoriste situaciju," kaže Eš.