Ministarski savet ekonomije i finansija Evropske unije (ECOFIN) i Srbija usvojili su 23. maja spisak preporučenih mera koje bi Srbija trebalo da usvoji na svom putu evropskih integracija do 2019. godine, u sklopu Programa ekonomskih reformi (ERP), a čiji je cilj smanjenje budžetskog deficita i podsticanje uslova ekonomskog rasta. Između osatalog, Srbija bi trebalo da da novi zamah restrukturiranju državnih preduzeća i razvoju privtnog sektora kroz bolju kontrolu parafiskalnh troškova, stoji u preporukama. Ekonomske preporuke dobili su i drugi kandidati i potencijalni kandidati za EU.
Zemlje kandidati za članstvo i potencijalni kandidati za članstvo u Uniji, podneli su Briselu treći godišnji program ekonomskih reformi (ERP) za dvogodišnji period, od 2017. do 2019. godine.
Procene tih programa uradile su Evropska komisija i Evropska centralna banka i na osnovu njihovih procena svih sedam partnera u procesu proširenja i EU na ministarskom sastanku usvojili su zajedničke zaključke i smernice za svaku zemlju.
Srbija je dobila šest smernica od kojih se dve odnose na makro-fiskalni okvir, jedna na stabilnost finansijskog sektora a tri na sektorske strukturne reforme koje treba sprovesti u narednih godinu dana, prenosi Euroactiv.
Preporuke
Srbiji se najpre preporučuje da u 2017. i nadalje nastavi sa smanjenjem budžetskog deficita. Da to uradi, Srbija treba da koristi dodatni fiskalni prostor i nastavi da povećava kapitalne rashode. Takođe treba da usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila sposoban da učvrsti napore za konsolidaciju.
Srbiji se preporučuje i da u narednih godinu dana podrži fiskalni scenario ubrzavanjem reformi državnih preduzeća i poreske službe, kao i da smanji udeo javne potrošnje za zarade i penzije u bruto domaćem proizvodu (BDP).
U cilju stabilnosti finansijskog sektora, Srbija treba da sprovede preostale mere iz programa za rešavanje pitanja nenaplativih zajmova, da završi reformu i privatizaciju dve velike državne banke i nađe rešenje za preostale male državne banke.
Preporučuje se i postepeno usklađivanje cene struje kako bi odražavala troškove. Cena struje u Srbiji, inače, najniža je u Evropi.
Potrebno je i unaprediti naplatu i u budućnosti izbegavati akumulaciju zaostalih plaćanja u energetskom sektoru.
Takođe su potrebni napredak u najavljenom restrukturiranju duga Srbijagasa i sprovođenje plana optimizacije EPS.
Srbiji se preporučuje da smanji broj parafiskalnih nameta na državnom nivou, unapredi funkcionisanje Poreske uprave i obezbedi veću efikasnost inspekcije.
U oblasti rada, Srbija treba da smanji velike troškove rada isključujući za plate u oblastima gde su zarade najniže, da usvoji mere za zapošljavanje osetljivih grupa, uključujući primaoce socijalne pomoći, i u saradnji sa socijalnim partnerima i sektorom biznisa uvede dualno obrazovanje i obuke.
Ocene
U oceni ERP Srbije navodi se da je ekonomija u 2016. ubeležila brži rast od očekivanog i procenjuje da će rast neznatno ojačati uz podsticaj privatne potrošnje dok se za investicije i izvoz očekuje da ostanu snažni. Fiskalna konsolidacija je i dalje veoma jaka, što za rezultat ima smanjenje javnog duga prema BDP prvi put za mnogo godina, navodi se.
Kod finansijske stabilnosti, strategija za nenaplative zajmove počela je da daje rezultate jer je udeo tih zajmova počeo da pada. Upozorava se da je ekonomija Srbije osetljiva na potrese sa finansijskog i tržišta sirovina i izložena razvoju situacije u EU.
Među strukturne prepreke za rast i konkurentnost ubrojeni su preterani uticaj države na ekonomiju i nedostatak dinamike privatnog sektora dok u sektoru energije i transporta problem prave slabe interkonekcije i to što su javna preduzeća samo delimično restrukturisana.
Kako se navodi, razvoj privatnog sektora koče skup, nepredvidiv i netransparentan sistem parafiskalnih nameta, otežan pristup finansijama, birokratija i velika siva ekonomija.
Istovremeno je nivo državne pomoći relativno visok i netransparentan.
U proceni ekonomskog programa Srbije ukazuje se i da se mladi sreću sa posebno velikim teškoćama u pristupu tržištu rada, što za posledicu ima odliv mozgova.
Ostali kandidati
Kada je reč o Kosovu, ono je prihvatilo da ojača ekonomsko planiranje i napravi korake ka uspostavljanju nezavisnog mehanizma za nadzor nad fiskalnom politikom.
Makedonija je pristala da uradi konkretniju strategiju fiskalne konsolidacije i da istovremeno zaštiti investicije, poveća transparentnost budžeta javnog sektora i usvoji reforme upravljanja javnim finansijama.
Bosni i Hercegovini je preporučeno da stvori fiskalni prostor za javna ulaganja kroz ograničavanje potrošnje u zapošljavanju u javnom sektoru i bolje usmeravanje socijalne pomoći.
Istovremeno se Albanija obavezala da nastavi sa stabilizacijom budžeta i smanjivanjem budžetskog deficita a od Turske se traži da smanji spoljni debalans i promoviše domaću štednju.
Šta je ERP
Zemlje kandidati i potencijalni kandidati za EU od 2015. podnose godišnje Programe ekonomskih reformi (ERP) koji sadrže srednjeročne makroekonomske projekcije, budžetske planove za naredne tri godine i program strukturnih reformi.
Program strukturnih reformi obuhvata reforme čiji je cilj podsticanje konkurentnosti i poboljšanje uslova za rast i zapošljavanje.
S obzirom da je ekonomsko upravljanje preraslo u jedan od stubova politike proširenja EU koji odražava trendove unutar EU sa ciljem jačanja ekonomske politike u okviru Evropskog semestra, Unija je razvila novi pristup (ERP) da bi zemljama u procesu proširenja pomogla da ojačaju makroekonomsku stabilnost, podstaknu rast i ispune ekonomske kriterijume za pristupanje.