Srbiju očekuju veliki izazovi, kada je reč o sproviđenju Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena i cilja tog sporazuma – smanjenja emisije gasova koji imaju efekat staklene bašte, te prilagođavanja svih ostalih grana privrede tom cilju, kao i njene otporonosti na klimatske promene, no sve što se na tom polju mora uložiti i uraditi, radi se kako bi se izbegle prirodne katastrofe i velike štete koje one donose, rečeno je između ostalog na skupu posvećenom Nedelji klimatske diplomatije u EU Info centru.
Rihar Maša iz Delegacije Evropske unije u Srbiji je pozdravio najavu da će Vlada Srbije ponovo dobiti Ministarstvo Ekologije.
Srbija je Pariski sporazum ratifikovala krajem maja i jedna je od 195 zemalja sveta koje su taj dokument potpisale, podsetio je on ocenivši da je to "sjajna vest" i skrenuo pažnju na značaj usklađivanja akcija koje preuzima Srbija na tom polju sa partnerima, kako bi se ostvario cilj – održavanje rasta globalne temperature na planeti Zemlji ispod dva stepena Celzijusa.
"Nedelja ekološke diplomatije pomaže da bolje razumemo situaciju u kojoj se nalaze partneri, da usaglasimo stavove kako bi bilo bržeg napretka i da se postigne konačni cilj, da se globalno zagrevanje zaustavi", rekao je Maša i naglasio da EU podržava Srbiju u suočavanju sa klimatskim promenama i nastojanjem da zemljma nasavi da se razvija uprkos tim promenama.
Privredne grane najviše izložene uticaju klimatskih promena svakako su poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo. Maša je podsetio na katastrofalne poplave koje su pogodile Srbiju 2014. godine, ali i na talas izbeglica koje nisu pobegle samo od ratova, već i od gladi i nemaštine izazvane upravo sušama i poplavama, tj. promenama klime. "To za Srbiju i druge zemlje duž migrantske rute predstavlja dodatni izazov", rekao je on.
"EU je spremna da podrži Srbiju i da izdvoji 20 odsto godišnjeg paketa pomoći EU, odnosno 40 i više miliona evra, za to (borbu protiv promena klime)", kazao je Maša. On je, na osnovu sopstvenog dugog iskustva, rekao da za dobre projekte u oblasti zaštite čovekove okoline, EU uvek ima novca. "Dobar ekološki projekat nikad nije odbijen u EU, ima para za to", kazao je Maša.
Savetnica u Generalnom direktoratu Evropske komisije za klimatska pitanja Ivana Mijatović, gošća iz najmlađe članice EU - Hrvatske, osvrnula se na odluku nove američke administracije da SAD napuste Pariski sporazum, koji je potpisalo 90 odsto svetskih emitera gasova, i rekla da EU neće ponovo pregovarati o sporazumu koji je "primeren, fer i ambiciozan". Sporazum, ocenila je ona, dozvoljava državama potpisnicama da sprovode svoje nacionalne politike prilikom ispunjavanja preuzetih obaveza.
Mijatović je najavila dalju tehničku pomoć EU Srbiji za borbu protiv promena klime. Uz pomoć EU Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije trenutno radi na neophodnim okviru za spovođenje Pariskog sporazuma - Strategiji borbe protiv klimatskih promena i Akcionom planu, kazala je ona.
Poplave u Srbiji 2014.
Šefica odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Danijela Božanić, usprotivila se stavu da Srbija na ovom polju ima obaveze i da nešto "mora da uradi", što zbog EU, što zbog međunarodne zajednice. "Ono što mora da se uradi je zbog poplava i katastrofa. Treba izbeći priču da nešto mora da uradimo jer od nas neko drugi to očekuje. Moramo, jer su procenjnene štete od 2000. god za SRB preko pet milijardi evra samo od klimatskih i vremenskih nepogoda. Više od 70 odsto tih gubitaka je zbog suše", rekla je ona. Prevencija je ključna, a svaki evro uložen u prevenciju donosi uštedu od šest evra za saniranje posledica promene klime.
Pariski sporazum je bitan jer je za zaustavljanje klimatskih promena potrebna globalna akcija. "Mi smo 29. maja ratifikovali Pariski sporazum i ponosni smo na to. Politički smo potvrdili spremnost da se suočimo sa ovim problemom", rekla je ona.
"Odluke donete danas određuju ekonomiju i klimu budućnosti“, citirala je Božanić reči lorda Nikolasa Stern, jednog od najznačajnijih ekonomista u ovoj oblasti. Zakonodavstvo EU, zaključila je, jeste "alat" zasnovan na praksi.
Značaj proaktivnog pristupa, odnosno prevencije radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda, kao i adaptacije na klimatske promene, istakla je i zamenica direktora kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandra Nedeljković.
Ona je ocenila da sistem za prevenciju imamo, ali da se on mora unaprediti. "U procesu obnove smo videli koliko je malo urađeno na prevencijama", ocenila je ona i podsetila da je EU sa 170 miliona evra najveći donator u otklanjanju posledica poplava u Srbiji. "Srbija osetila šta znači princip solidarnost, što je jedan od osnovnih principa EU i evropskih integracija", kazala je.
Novi ministar ekologije: Pošumljavanje - najefikasniji metod borbe protiv klimatskih promena
Budući ministar ekologije Srbije, Goran Trivan, koji se na skupu pojavio kao gost u publici, ali je ipak dočekan aplauzom ostalih govornika, rekao je da su u borbi protiv klimatskih promena važni i novac, i projekti, i strategije, ali da je pošumljavanje najjeftinije i najefikasnije rešenje za ublažavanje posledica klimatskih promena – od prerade ugljendioksida i proizvodnje kiseonika koju vrši drveće, do učvršćivanja tla i sprečavanja erozije u slučajevima velikih padavina, poplava i bujica.
"Biću praktičan (kao ministar)", rekao je Trivan i dodao da zaštita prirodne sredine nije pitanje partija, nego kompetentnosti i saradnje sa građanima bez kojih nema napretka na planu zaštite životne sredine.
Goran Trivan, sada gradski sekretar za ekologiju, kandidat je za ministra zaštite životne sredine u novoj vladi koja bi ponovo trebalo da ima posebno ministarstvo ekologije.
Trivan je rekao da će, ako bude ministar, samo promeniti adresu i da je u oblasti zaštite prirodne sredine najvažnije za Srbiju "da zna stanje u kome je, što delimično zna, dok Beograd to prilično dobro zna".
Budući ministar ekologije rekao je i da država daje zakonski okvir i strategije ali da ne osluškuje dovoljno lokalne samouprave, a da je u njima ključ sprovođenja ove politike.
Panel „Srbija i Pariski sporazum" organizovali su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Delegacija EU u Srbiji u saradnji sa EU Info centrom.