U odnosu na decembarske, predstojeći junski lokalni izbori u Srbiji nisu doneli nikakav napredak po pitanju izbornih uslova, ocenio je u sredu programski direktor posmatračke misije CRTA Raša Nedeljkov i naglasio da su izbori koji se održavaju u nedelju, 2. juna samo još jedna epizoda u seriji loših izbornih uslova.
„Kada govorimo o hroničnim problemima u izbornim procesima u Srbiji možemo da govorimo o produbljivanju tih problema. Ako govorimo o medijskoj slici, ako govorimo o pritiscima, zastrašivanjima nad biračima, nad građanima Republike Srbije, dokumentovali smo nove slučajeve, nove načine kako se građani zastrašuju, pritiskaju i na koji način se zapravo koristi njihova teška pozicija da, pre svega stranke na vlasti mogu da imaju startnu poziciju mnogo bolju“, rekao je Nedeljkov na konferenciji za medije i istakao da je jedan od glavnih problema u kome se Srbija našla – princip nekažnjivosti:
„Do sada tužilaštvo nije pokrenulo niti jedan postupak po službenoj dužnosti, uprkos brojnim navodima koji su u javnom prostoru iznosili različiti akteri mesecima unazad. To uključuje i krivične prijave koje je CRTA podnosila na osnovi saznanja koja smo imali, na osnovu dokaza koje smo prikupili, dakle ni jedna od tih krivičnih prijava nije postigla nikakav efekat“, istakao je Nedeljkov.
Po njegovoj oceni pregovori o izbornim uslovima koji su vođeni u parlamentu Srbije doneli su dva dogovora – istovremeno održavanje lokalnih izbora 2. juna, kao i najavu revizije biračkog spiska, na osnovu usvojene izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Međutim, pokušaji CRTA-e da proveri kako funkcioniše taj mehanizam nije dao dovoljno informacija da se zaključi kako se poštuje zakon.
Kako kaže Nedeljkov, nema načina da se utvrdi da li je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu sprovelo kompletnu reviziju biračkog spiska i da li „svi oni birači koji bi trebalo da budu obuhvaćeni ovom merom nisu obuhvaćeni“. To se, po njegovim rečima, pre svega odnosi na kategoriju takozvanih „fantomskih birača“.
Istovremeno, u društvu se normalizuju brojne nepravilnosti kojima su pogođena čak i deca, a sa druge strane, kako kaže Nedeljkov, nema institucionalnog odgovora na te nepravilnosti, na izborni inženjering, na nezakonitu migraciju birača i ostale uočene probleme.
Govoreći o sakupljanju potpisa za predstojeće izbore, zamenica šefa misije CRTA-e Tamara Branković je rekla da zabrinutost izaziva i to što je većina potpisa građana overena u opštinama, s obzirom na to da su upravo u tim slučajevima otkrivani falsifikovani potpisi.
Uz podatak da je u ovoj kampanji do sada zabeleženo više od 700 pojavljivanja predstavnika vlasti na oko 300 događaja u Beogradu, ona je rekla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo u prvom planu kampanje iako on nije kandidat ni na jednim izborima 2. juna.
„Vučić se u 55 dana obratio javnosti 55 puta, dakle svakog dana tokom trajanja kampanje, a u vestima je bio duplo više od svih ostalih aktera i vlasti i opozicije", rekla je Branković i naglasila da je vladajuća stranka u ovoj predizbornoj kampanji zamaglila granicu između lokalne i nacionalne kampanje tako što su građanima slate poruke kao da je reč o državnim aktivnostima.
Takođe, sve televizije sa nacionalnom pokrivenošću, uključujući i RTS su u ovoj predizbornoj kampanji u velikoj meri favorizovale predstavnike vladajuće koalicije u odnosu predstavnike opozicije.
Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA-e, koji je ujedno bio i član Radne grupe za poboljšanje izbornog procesa, rekao je da je vladajuća većina praktično blokirala rad tog tela tako što nisu učestvovali u glasanju i u radu radne grupe.
Po zabeleženim podacima bilo je 94 događaja u kojima je došlo do zloupotrebe državnih i javnih resursa predstavnika vladajuće koalicije – od upotrebe automobila do korišćenja zaposlenih u državnim službama za potrebe njihove kampanje.
„CRTA je podnela 46 prijava različitim institucijama, a Agenciji za sprečavanje korupcije ukupno 31 prijavu za različite slučajeve kršenja zakona o finansiranju političke aktivnosti“, rekao je Dimitrijević i dodao da je Regulatornom telu za elektronske medije (REM) podneto 15 prijava za različite slučajeve kršenja regulative tokom predizborne kampanje.