Srbija pred aprilske izbore: Mršavi rezultati evropskih posrednika

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa evropskim pregovaračima o uslovima za održavanje izbora u aprilu 2022. godine

Evropski posrednički tim imao je danas u Beogradu pune ruke posla - Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Knut Flekenštajn i Eduard Kukan sastali su se sa najvišim predstavnicima vlasti, brojnim predstavnicima opozicije, a razgovor sa članovima REM-a bio je posvećen zastupljenosti učesnika izbora na kanalima sa nacionalnom frekvencijom, a pre svega na RTS-u.

Tokom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem evroposrednici su ga upoznali pojedinim sugestijama u vezi sa izbornim procesom, sa predloženim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i o tekućem radu Privremenog nadzornog tela za praćenje medija.

Sa druge strane, Vučić je rekao da je pokazao spremnost i volju da sasluša sve argumentovane predloge i da je mnogo toga već urađeno u cilju unapređenja izbornih uslova, ističe se u saopštenju iz kabineta. On je govoreći o situaciji na Kosovu ukazao na brojne opstrukcije kojima vlasti u Prištini pokušavaju da spreče Srbe sa Kosova da ostvare svoje biračko pravo na aprilskim izborima.

Ne propustite: Deo srpske opozicije napušta dijalog o izbornim uslovima

Iako je poslanik u Evropskom parlamentu Vladimir Bilčik ocenio da je bila dobra atmosfera na sastancima sa predstavnicima dela vanparlamentarne opozicije, lideri opozicije ističu da su evroposrednici dali sve od sebe, ali da nije bilo napretka u poboljšanju izbornih uslova od njihove poslednje posete. Kako je posle susreta sa evropskom čćetvorkom izjavio predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović predstavnici opozicije ipak ostaju optimisti pred prolećne izbore:

"Ja sam rekao da smo mi dali svoj maksimum želeći da se stvari poboljšaju, ali da one očigledno ne mogu da se poboljšaju. Da su oni ljudi probali i da nisu u tome uspeli, ali da to sad ne znači da mi sada ne treba da se borimo. Tako da ćemo mi nastaviti našu borbu i ovoga puta ćemo se uzdati u sopstvene snage i sopstvene mogućnosti".

Lider Narodne stranke Vuk Jeremić je istakao da evropski posrednici i Evropa nisu relevantna adresa za razgovore, a do promene okolnosti može doći tek posle 3. aprila ukoliko građani u velikom broju izađu i pruže otpor pokušajima da im se nametne izborni rezultat koji ne reflektuje njihovu volju:

"Spolja će pomoć doći tek pošto pokažemo snagu. To do sada nismo učinili, ali 3. april je dobra prilika da se to učini i s tim u vezi mislim da će ozbiljni razgovori sa EU početi tek nakon 3. aprila", rekao je Jeremić.

Ne propustite: Bursać: Nema ko da kapitalizuje nezadovoljstvo Vučićem

Potpredsednik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović ocenio je da je malo toga ostvareno u dijalogu sa vlastima, da je mesec i po dana pred izbore kasno za to i da je vlast u Srbiji pokazala da nije spremna za dijalog i da ne drži datu reč.

Predsednik Narodne strane Aris Movsesijan rekao je da je evropskim posrednicima odgovornost da se pregovorima i razgovorom Beograda i Prištine obezbedi da Srbi sa Kosova mogu da ostvare svoje biračko pravo, dok je član Predsedništva Pokreta slobodnih građana Natan Albahari rekao da ključne stvari u sferi medija nisu urađene, što, kako je rekao pokazuje i nedavni izveštaj o zastupljenosti stranaka na RTS-u.

Spasojević: Evroposrednici nisu uspeli

U poređenju sa potencijalom koji su evropski posrednici imali, rezultat predizbornog dijaloga vlasti i opozicije je mršav, rekao je u razgovoru za Glas Amerike Dušan Spasojević, docent na Fakultetu političkih nauka, i dodao da su promene donete u tom toku pregovora sa EU relativno periferne i tehničke:

"Čini se da je njima bilo najvažnije da se potre bojkot iz 2020. godine i da se najveći deo opozicionih stranaka nađe na izborima. I to su uspeli, u tom smislu su ispunili što je do njih cilj, ali taj neki demokratizujući efekat EU, koji je moguć i koji svi na neki način očekujemo da vidimo je ovoga puta izaostao".

Otežavajuća okolnost je, prema njegovom mišljenju, to što su svi akteri u pregovaračkom procesu znali da je opozicija odustala od bojkota, zbog čega će, po njegovom mišljenju uslovi za predstojeće izbore možda biti gori i od uslova na izborima 2020. godine:

Dušan Spasojević, Fakultet političkih nauka u Beogradu

"Trećeg aprila možemo da očekujemo slične izbore kao što smo ih gledali 2020. godine, i 2017 i 2018. Dakle izbore u kojima će dominirati SNS i lider Aleksandar Vučić. Ono što će biti drugačije jeste što ćemo možda prvi put posle 2012. godine videti opoziciju u punoj snazi i opoziciju koja ima određena očekivanja, pre svega na beogradskim izborima. Ali i na parlamentarnim da se vrati u punoj snazi u parlament i slično. I u tom smislu će ovi izbori biti kompetitivniji od svih izbora u poslednjih desetak godina."

Spasojević smatra da za opoziciju nije dobro ni to što je odustala od narativa da će se na predsedničkim i izborima za Beograd pojaviti neki novi, nadstranački ljudi. Umesto toga, kaže sagovornik Glasa Amerike, vidimo da se opozicija vratila ljudima iz svojih redova, ljudima koji su profesionalni političari, ili koji su bili profesionalni političari.

"Što znači da je propuštena jedna prilika da se nađe kandidat koji bi u startu dao jednu buster dozu opoziconom rejtingu", ističe Spasojević.