Srbija između Zapada i Istoka

Zastave zemalja članica NATO-a

Za 23. novembar najavljena poseta predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića sedištu NATO-a u Briselu je korak ka smirivanju tenzija na Balkanu i prilika da se u Srbiji više promoviše saradnja sa NATO blokom. Neki analitičari kažu i da je pozicija Srbije između NATO i Rusije jako osetljiva, da je na snazi drugi hladni rat u kome se balkanska zemlja našla u sredini, a da je poseta Briselu šansa da se ostvare čvršće veze sa zapadnom alijansom.

“Aktuelna bezbednosna situacija u našem neposrednom okruženju i do sada je bila tema mnogih razgovora i zasedanja, ali kako se intenzivira pitanje migrantske krize i terorizma, uz povratak dobrovoljaca ISIL-a na Balkan, kao i političke tenzije na relaciji Sarajevo-Banja Luka, svakako ima uticaja na to da se sastanak održi u ovom trenutku. Jasno je da je regionalna stabilnost i mir na Balkanu prioritet svih, pa čak i NATO-a, i otuda ne treba da čudi trenutak u kome dolazi do ovog susreta,“ kaže Vlade Radulović, izvršni direktor Atlantskog saveta Srbije.

I sam premijer Srbije je izjavio u razgovoru za italijansku "Republiku" da su “napetosti koje su se vratile na Zapadni Balkan na najopasnijem nivou još od kraja ratova iz 90-ih godina prošlog veka”.

Rukovodstvo Republike Srpske organizovalo je 25. septembra referedum na kojem se većina izašlih građana izjasnila da podržava 9. januar kao praznik državnosti, a koji je Stejt department osudio i ocenio kao ilegalan.

“Jake su emocije trenutno u regionu, a ratnohuškačka propaganda je na snazi i NATO mora da vodi računa kakvu će podršku da pruži Srbiji sada. Poseta dolazi u trenutku kada će naići ruski talas odobravanja u Srbiji jer je Moskva podržala referendum u Republici Srpskoj,” kaže za Glas Amerike vojni analitičar Aleksandar Radić.

Zapadne vlasti su pozdravile odluku zvaničnnih vlasti u Beogradu da ne podrže održavanje referenduma u RS i mnogi su ocenili Srbiju kao veliki faktor stabilnosti na Balkanu.

Boško Jakšić, dugogodišnji novinar i komentator lista Politika, posetu Vučića NATO-u vidi kao važnu iz dva razloga.

“Značaj ove posete je veliki jer je to prva poseta na tom nivou od kada je potpisan IPAP sporazum sa NATO, to je na jedan način pečatiranje jednog važnog dogovora, posle susreta koji je premijer imao sa američkim potpredsednikom Bajdenom, a imajući u vidu da je vojna saradnja Srbije i SAD kao vodeće zemlje NATO-a, najvažnija komponenta bilateralnih odnosa Srbije i SAD, onda je u tom kontekstu to važno. Druga stvar koja je mnogo aktuelnija, a koju će u štabu NATO želeti da čuju od srpskog premijera je kakav će biti njegov stav uoči dolaska ruskog premijera Medvedeva u Beograd,” navodi Jakšić.

Poseta ruskog premijera Dimitrija Medvedeva Srbiji najavljena je okvirno za oktobar. Saradnja Beograda i Moskve sada uglavnom jača kroz prisustvo ruskih medija i otvaranje nevladinih organizacija, a u parlamentu su i stranke koje otvoreno zagovaraju antievropsku i prorusku politiku.

Rusija igra značajnu ulogu u srpskoj ekonomiji jer je Naftna industrija Srbije u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma, a država gotovo sve potrebe za prirodnim gasom podmiruje iz Rusije. Međutim, ona nije ključni spoljnotrgovinski partner Beograda, već je to Evropska unija.

Sa druge strane Srbija je okružena zemljama koje su ili članice NATO, kao što su Rumunija, Mađarska i Hrvatska, ili imaju jako prisustvo NATO trupa na terenu, kao što je to slučaj na Kosovu i Bosni i Hercegovini.

“Čini se da je saradnja sa NATO na margini i medijski izgleda da sarađujemo više sa Rusima“, kaže vojni analitičar Radić i dodaje da se“postavlja pitanje kako da Vučić strateški promeni sliku da je Srbija okrenuta Rusiji”.

U međuvremenu, Srbija jača saradnju sa NATO, a poslednji veliki korak je bila ratifikacija IPAPa, odnosno individualnog akcionog plana, što je najdalji korak koji može da učini zemlja koja nema aspiracija da postane član Alijanse.

U 2015. godini srpska vojska je učestvovala u 197 različitih projekata i aktivnosti sa NATO-om, a u samo 36 sa Rusijom.

Da je pozicija Srbije teška na sredini između politike Istoka i Zapada i da zemlja konstantno balansira na političkoj, vojnoj i ekonomskoj klackalici, analitičari se uglavnom slažu.

"Ako govorimo o drugom hladnom ratu između Rusije i Zapada, ima elemenata o koji govore u prilog tome. A što se tiče prelamanja tog odnosa preko Balkana, tu se govori o reakciji Moskve koja poručuje - ako vi hoćete da nas destabilizujete u Ukrajini, onda smo mi u stanju da vam pokažemo da smo u mogućnosti da destabilizujemo neka druga područja i to bi moglo da se evidentira po uticaju Rusije u političkim potresima u Crnoj Gori, Makedoniji, da ne govorim o zaštiti njihovog bastiona ruskog interesa koji se zove Republika Srpska," objašnjava Jakšić.

Prilikom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku premijer Vučić se sastao sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. Tom prilikom se osvrnuo na izjavu generala NATO Petra Pavela da je Balkan još potencijalni izvor ratnih sukoba i izjavio da je ovim stavom “razočaran”.

Direktor Atlantskog saveta u Beogradu Vlade Radulović definiše koje su to grupe koje se percipiraju kao potencijalno najopasnije po bezbednostu u regionu.

“Balkan u određenom kontekstu svakako može predstavljati krizno područije, ali kada to kažem, pre svega mislim na bezbednosne izazove, rizike i pretnje koje se tiču terorizma i radikalnog, odnosno militantnog islama. Direktnije, kada govorim o potencijalnim ratnim sukobima na ovim prostorima, pre svega mislim na one države sa čijih teritorija u regionu odlazi najveći broj budućih boraca Islamske Države, a to su teritorije Bosne i Hercegovine, Kosova pa i Makedonije. Migrantska kriza i povratak dobrovoljaca sa sirijskog i iračkog ratišta, upravo su najveća pretnja po mir na Balkanu,” objašnjava Radulović.

On zaključuje i da “Balkan zbog navedenih bezbednosnih izazova sa kojima se suočava, zaista predstavja potencijalni prostor za izbijanje konflikta i oko toga su svi saglasni. Na kraju krajeva i izjave domaćih zvaničnika govore u prilog tome”.

Komentator Politike Boško Jakšić kaže i da su potencijalno goruće tačke u regionu indetifikovane davno, ali da ne vidi opasnot od mogućeg ratnog sukoba.

“Postoji jedna permanentna, tinjajuća opasnost od koflikata u regionu. U krajnjoj liniji NATO i SAD su identifikovale tri tačke u regionu to su Bosna, Makedonija i Kosovo. Ništa se oko toga nije promenilo poslednjih godina, a negde se konflikt i zaoštrio, ali ipak je sve to daleko od vojnog konflikta,” kaže Jakšić.

Srbija je 2012. godine kao deo saradnje sa Rusijom otvorila Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, bazu za pomoć u vanrednim situacijama kao što su elementarne nepogode, a i održala nekoliko zajedničkih vojnih vežbi sa ruskom vojskom kao što je ona iz 2014. godine u Nikincima u Vojvodini. Za jesen ove godine zakazane su zajedničke srpsko-belorusko-ruske vežbe vazdušno-desantnih snaga pod nazivom Slovensko bratstvo 2016.

“Sve u svemu, jasno je da vežbe sa Rusijom apsolutno neće promeniti politički put Srbije koji je usmeren ka Evropi, mada pojedina pitanja poput Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu i diplomatskog statusa osoblja koje tamo boravi mogu biti razlog određenih političkih pritisaka,” navodi Radulović.

Jakšić se slaže i kaže da će jedna od tema razgovora svakako biti i pitanje baze na jugu Srbije, kao i status ruskog osoblja koje se tamo nalazi.

“Simbolika ruske baze u Nišu će upravo biti jedno od tih pitanja za Vučića na sastanku u Briselu i koliko za sada znamo srpski premijer nije spreman da odgovori ruskom zahtevu da rusko osoblje tog centra dobije diplomatski pasoš,” rekao je Jakšić u razgovoru za Glas Amerike.