U odnosu na prošlu godinu postoje pomaci – pre svega institucionalni - kada je u pitanju bezbednost novinara u Srbiji, a policija i tužilaštvo, posebno na višim nivoima mnogo bolje sarađuju u procesuiranju slučajeva bezbednosti novinara, rekao je večeras u Beogradu istraživač Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić.
Predstavljajući NUNS-ov izveštaj “Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara u 2022. godini” Đurić je rekao da je prošle godine zabeležen manji broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara nego ranije, ali sa druge strane pojedinačni slučajevi koji su se dogodili imaju mnogo veću snagu u odnosu na slučajeve iz prethodne godine:
“Ono što nas brine što novinari osećaju da recimo i policija i tužilaštvo imaju selektivni pristup, sa jedne strane, dok sa druge strane neki slučajevi jako dobro funkcionišu. Obavezujuća uputstva za tužilaštvo i policiju omogućila su adekvatnu i brzu reakciju, međutim to se i dalje zaustavlja u toj srednjoj fazi prikupljanja podataka. Nekad opravdano, nekad sa druge strane neopravdano, tako da ono što apelujemo i očekujemo je da novinari ipak prijavljuju svoje slučajeve“, rekao je Đurić.
Your browser doesn’t support HTML5
Rade Đurić o bezbednosti novinara u Srbiji
On je dodao da je na lokalnom nivou situacija najteža jer se tamošnji policajci i tužioci ne sreću često sa problemima novinara.
“Komunikacija sa policijom i tužilaštvima u pokretanju slučajeva je mnogo bolja”, naveo je Đurić, ali je istovremeno ukazao i na problem da se veliki broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara odbacuje zbog nemogućnosti dokazivanja ugrožavanja sigurnosti ili da sve ostaje na traganju za nepoznatim počiniteljima.
Po njegovim rečima, pritisak na medije je i to kada na lokalnom nivou mediji ne dobijaju sve informacije zbog čega gube na gledanosti.
U delu izveštaja koji se odnosi na rad regulatornih tela u centru pažnje bilo je Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Kako je rekao Đurić - ni u 2022. godini REM nije samostalno obavljao svoju funkciju.
“Praksa koju proizvodi nam ukazuje da je to tako. Ne sprovodi zakon kontinuirano i zapravo vrši svoje nadležnosti tako što selektivno i diskriminatorski određene aktere, odnosno emitere stavlja u povoljniji položaj u odnosu na druge. Najveći problem samog REM-a jeste Savet regulatornog tela i nezavisnost ovog tela, koje je ključni faktor za njegovo uspešno funkcionisanje“, istakao je Đurić predstavljajući Indikator za nivo slobode medija.
Ne propustite: Govor mržnje na Balkanu – samo nebo je granicaKako je još rekao, REM je bio u centru pažnje zbog dodele dozvola za nacionalnu pokrivenost, a tom prilikom nije uzimao u obzir prekršaje koje su činila ova četiri emitera koja su ponovo dobila nacionalne frekvencije.
Po podacima koje je izneo, u 2022. godini REM je izdao samo dve opomene medijima, a očite su i mnoge nepravilnosti u rijaliti programima.
U izveštaju NUNS-a se govori i o finansiranju medija i Đurić je rekao da su zapaženi veliki problemi u sufinansiranju medijskih sadržaja i drugih vidova državnog davanja medijima, kao i da se kroz uskraćivanje sredstava ili davanja minimalnih iznosa vidi pritisak na medije. Po njegovim rečima, lokalne samouprave najčešće finansiraju redovan rad medija ili neku vrstu promocije upravo lokalnih samouprava.
“Brojna istraživanja, poput istraživanja BIRN-a, govore o tome da se ogroman broj sredstava, kao i broj samih ugovora dodeljuje bez ikakvih procedura, direktnim ugovaranjem, takozvanim jedan-na-jedan”, rekao je Đurić.
Učestvujući u razgovoru o ovoj temi zamenica tužioca Vanja Ćulibrk je rekla da se tužioci moraju obučiti da znaju da novinari rade posao u javnom interesu, kao i das e u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara mora reagovati hitno.
"I počinioci i javnost da shvate da ne mogu da napadnu novinare i da idu dalje", rekla je Ćulibrk.
“Mi to zaista sistemski radimo. Ja kao kontakt tačka zahtevam od policije brzu reakciju čim se neko nađe. Ako postoji ugroženost da se čujem sa novinarom, više puta ako treba. Ne čekamo ni jedan trenutak i tačno se zna da ja radim to", dodala je Ćulibrk. "Možda neko drugi od mojih kolega koji nije upoznat sa evropskim konvencijama, slobodom izražavanja, nije se bavio ovom tematikom i načinom i vrstom posla koju rade novinari ne bi na taj način gledao kao što gledam ja“.
Ne propustite: Jovanović posle prvostepene presude: Političari da shvate da pravosudni sistem može da funkcionišeNa večerašnjem skupu je prikazan film o napadima na novinare “Cena slobode” i u njemu je između ostalih obrađen i slučaj novinarke Jelene Zorić o tome kako joj je pretio advokat vlasnika imanja "Jovanjica" Predraga Koluvije. Kako je rekla Zorić, od Advokatske komore još ne može da dobije odgovor zašto protiv njega nije pokrenut disciplinski postupak zbog tih pretnji.
Autorka filma "Cena istine" Valentina Delić rekla je da joj se čini da je u Beogradu lakše nego u manjim sredinama, a šef za komunikacije u Delegaciji EU Paul Henri Preset je izjavio da je u ovom trenutku još rano govoriti o tome šta će pisati u sledećem izveštaju o napretku Srbije ka EU u delu o medijima.
Izveštaj se objavljuje krajem godine, u njemu će pisati činjenice, naveo je Preset i podsetio da je u poslednjih šest izveštaja pet puta istaknuto da nema napretka.
Dačić: Srbija posvećena bezbednosti novinara
Bezbednost medijskih radnika bila je tema i današnjeg susreta ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića i specijalne izvestiteljke Saveta za ljudska prava UN za promociju i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja Ajrin Kan. Tom prilikom, šef srpske diplomatije je rekao da se posebna pažnja posvećuje bezbednosti medijskih radnika, o čemu svedoči i postojanje posebnih tela na nivou Vlade koja se bave tim pitanjem.
Kako se navodi u saopštenju sa sastanka, Dačić je rekao i da je Srbija posvećena primeni svih međunarodnih standarda koji regulišu prava na slobodu mišljenja i izražavanja, te da Vlada ulaže značajne napore u ovoj oblasti.
Kan je objasnila da je ona nezavisni ekspert koga angažuju države članice UN i da je suština njenog mandata pružanje podrške i pomoći radi implementacije postojećih propisa u ovoj oblasti u cilju izgradnje demokratskih društava. Ona se zahvalila zbog otvorenosti Srbije za saradnju, a Dačić je rekao je da će Srbija nastaviti aktivno da radi na jačanju nacionalnog sistema zaštite, monitoringa i izveštavanja kada su u pitanju ugrožena prava, zaštita i bezbednost novinara.