Srbija se, prema indeksu percepcije korupcije za 2020. godinu, nalazi u grupi država koje su zabeležile najveći pad na globalnom nivou, pokazuje Izveštaj o indeksu percepcije korupcije (CPI) koji je objavila nevladina organizacija Transperensi internenešnal (Transparency International).
Sa 38 indeksnih poena od mogućih 100, prema najpoznatijem globalnom rangiranju zemalja kada je reč o percepciji korupcije u javnom sektoru, Srbija se nalazi se na 94. mestu od ukupno 180 država obuhvaćenih tim izveštajem. U društvu je, između ostalih, Šri Lanke, Surinama i Tanzanije, zabeležila je najveći pad u odnosu na 2012. U izveštaju je istaknuto da bi na Srbiju trebalo posebno obratiti pažnju.
Prema istraživanju i publikaciji Transperensi internešnala Crna Gora je sa skorom od 45 poena na 67. poziciji, tik ispred nje nalazi se dugogodišnja članica Evropske unije - Hrvatska.
Kada je reč o nekim od zemalja Zapadnog Balkana Balkana – Slovenija se nalazi na 35, Kosovo na 104, a Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija na 111. mestu.
U borbi protiv korupcije, prema izveštaju CPI, najuspešnije su Danska, Novi Zeland, Finska, Singapur, Švedska i Švajcarska. Sa druge strane, najneuspešniji su Južni Sudan, Somalija, Sirija, Jemen i Venecuela.
Sjedinjene Države su, kao i Srbija, zabeležile najveći pad u odnosu na 2012. godinu, ali se sa skorom indeksa percepcije korupcije 67 - nalaze na 25. poziciji.
U izveštaju Transperensija primećeno je da su izazovi američke administracije u vezi sa nadzorom novčanog paketa pomoći od skoro hiljadu milijardi dolara, donetog usled pandemije koronavirusa, inicirali zabrinutosti u vezi sa korupcijom i označile odstupanje od dugotrajnih demokratskih normi koje promovišu odgovornu vlast.
Izazovi Srbije
U odeljku koji se odnosi na Srbiju navedeno je da se ona suočava sa ozbiljnim izazovima u oblasti vladavine prava, kontinuiranom erozijom demokratije i ućutkivanjem kritičkih glasova.
“U reakciji na pandemiju Kovida 19 Srbija je preduzela nekoliko kontroverznih koraka: uključujući i suspendovanje parlamenta, uvođenje policijskog časa i podsticanje nasilja nad demonstrantima. Osim toga, privođen je istraživački novinar, a vlada je ograničila pristup informacijama o nabavci medicinske opreme”, navedeno je u izveštaju nevladine organizacije Transperensi internešenl.
Takođe, precizirano je i da je vlast vršila odmazdu nad zdravstvenim radnicima koji su kritikovali njenu reakciju na krizu u oblasti javnog zdravlja.
Ne propustite: Građani ocenjuju da je korupcija zastupljena u velikoj meri“Posle godina zanemarivanja zdravstveni sistem Srbije našao se na ozbiljnom testu zbog Kovida 19 sa strašnim posledicama. Korupcija ostaje prepreka medicinskoj specijalizaciji i napredovanju u karijeri”, istaknuto je u dokumentu.
Lidija Prokić, regionalna koordinatorka za istočnu i jugoistočnu Evropu Transparencija, rekla je u razgovoru za bosanski servis Glasa Amerike da Srbija pati od fundamentalnih slabosti kada je reč o vladavini zakona.
“Nezavisnost sudstva je veoma važno pitanje. Kao i činjenica da se odluke u vezi sa pitanjima od javnog značaja donose bez konsultovanja javnosti. Previše je diskrecionih odluka koje se donose. Vidimo da se postupci javnih nabavki često zaobilaze i ugovori se dodeljuju na osnovu direktnih međudržavnih pregovora. To je nešto što je u prošlosti bilo izuzetak - a sada se događa sve češće. Kada imate situaciju da javnost nije u stanju da prati način na koji se donose odluke - to pokreće značajne zabrinutosti. Takođe, činjenica je da je civilnom društvu, pojedincima, građanima i medijima sve teže da dođu do informacija. Predstavnici medija su često na meti - stvorena je atmosfera u kojoj su kritičari targetirani i etiketirani kao pojedinci koji napadaju institucije i rade protiv društva”, kaže Lidija Prokić.
Kako objašnjava - odrednica u izveštaju da je Srbiju potrebno posebno posmatrati znači da organizacija koju predstavlja pažljivo prati ono što se dešava u toj zemlji jer su, podvlači, rizici veći i situacija u vezi sa korupcijom bi se mogla pogoršati.
“Nezavisnost sudova, transparentno finansiranje političkih partija, kao i transparentnost javnih ugovora i javnih nabavki, poboljšanje pristupa informacjama, bezbednost uzbunjivača, kao i vođenje sudskih postupaka u slučajevima u kojima postoje sumnje na korupciju - to su sve stvari koje mogu da promene ovaj negativan trend. I vlade, u svemu tome, donose ključne odluke. Naša očekivanja su da bi sa time što pre trebalo da počnu”, ukazuje Prokić.
Nešto bolji skor Crne Gore u vezi sa indeksom percepcije korupcije stručnjakinja Transperensi internešnala povezuje sa metodološkim pristupom u istraživanju i formulisanju izveštaja.
"Za Crnu Goru imamo manje izvora podataka, a sa time dolazi i veća mogućnost greške. Tako da su podaci koje imamo o Crnoj Gori - nešto manje pouzdani u odnosu one koje imamo o drugim zemljama. Za Crnu Goru imamo pet izvora podataka, a u poređenju sa tim, za Srbiju ih je bilo osam, a Bosnu i Hercegovinu sedam. Mislim da je to značajan deo razloga zbog čega je Crna Gora u ovogodišnjem izveštaju bolje kotirana od ostalih zemalja Zapadnog Balkana”, kaže Prokić.
Takođe, kako kaže, na učinak Crne Gore uticale su i okolnosti koje su poslednjih meseci obeležile tamošnji političko-društvenu realnost.
"U Crnoj Gori se dogodila nedavna promena vlasti. Dakle, nadamo se da će nove vlasti pronaći način da se bave ključnim pitanjima i da će slučajevi korupcije za koje postoje ozbiljni osnovi biti okončani, a postupci pred sudovima sprovedeni. To do sada nije uvek bio slučaj. Veoma raširena pojava u Crnoj Gori je da slučajevi korupcije na visokom nivou nisu procesuirani pred sudovima,dok su kazne premale ili nesrazmerno niske. To su faktori koji doprinose situaciji visokog nivoa nepoverenja u institucije”, zaključila je Lidija Prokić, regionalna koordinatorka nevladine organizacije Transperensi internešnal, u razgovoru za bosanski servis Glasa Amerike.
Transperensi internešenel je globalna organizacija civilnog društva koja više od 25 godina ukazuje na korupciju i vodi borbu protiv nje. Od osnivanja 1995. Indeks percepcije korupcije postao je vodeći globalni pokazatelj korupcije u javnom sektoru.