Odbor za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) održaće u sredu 27. marta raspravu o prijavi Kosova za članstvo u toj panevropskoj organizaciji, kao i glasanje o usvajanju izveštaja glavne izvestiteljke za prijem Kosova Dore Bakojani.
Pitanje prijema Kosova u Savet Evrope ponovo je aktuelizovano poslednjih nedelja, pošto je Vlada Kosova posle osam godina ignorisanja odluke tamošnjeg Ustavnog suda zatražila da se pravoslavnom manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara zemlje, čime je ispunjen tek jedan od tri glavna zahteva, ali se u javnosti istovremeno tumači i kao krucijalni preduslov za davanje zelenog svetla za prijem Kosova u tu organizaciju.
Pored vraćanja imovine manastiru, zatraženo je da Priština pre eventualnog pristupanja SE formira Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO), kao i da poništi odluku o bespravnom oduzimanju zemljišta u opštinama sa srpskom većinom.
"To je najvažniji korak za zaštitu Srpske pravoslavne crkve i to pokazuje jasan znak da postoji namera vlasti u Prištini da se povinuju vladavini prava i krenu u neophodne reforme radi bezbednog statusa srpske manjine", rekla je Bakojani prošle nedelje, u intervjuu za N1 .
Ne propustite: Kurti: Vlada od Katastra zatražila sprovođenje odluke Ustavnog suda o uknjiženju zemljeDodala je i da je potpuno svesna da i dalje postoji dugačak spisak nerešenih predmeta u vezi sa demokratijom i ljudskim pravima na Kosovu i snažan otpor Prištine na raznim frontovima, ali je naglasila i da bi članstvom Kosova u Savetu Evrope "zaštita srpske i drugih manjina bila mnogo bolja".
Iz Beograda je gotovo momentalno stigla reakcija u vidu ocene srpskog
šefa diplomatije Ivice Dačića da je takva izjava "skandalozna i da
predstavlja vrhunac licemerja i dvostrukih standarda" između ostalog i
zbog zanemarivanja preostala dva ranije ustanovljena uslova za prijem
Kosova u SE.
Dva dana kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će Srbija razmotriti napuštanje Saveta Evrope, ukoliko Kosovo bude primljeno u tu instituciju.
"Vi idite sa tim, a onda ćete da vidite da li će Srbija da ostane u Savetu Evrope ili neće. Videćemo. Ionako je Savet Evrope organizacija koja maltene ni o čemu ne odlučuje. Rusiju su izbacili, a prijem Kosova bi defakto bilo izbacivanje Srbije", rekao je Vučić za TV Prva.
Ta izjava izazvala je brojne reakcije, uključujući i objavu poslanice Evropskog parlamenta i stalne izvestiteljke za Kosovo Viole fon Kramon koja je na društvenoj mreži X navela da se radi o "blefu".
Subotić: Srbija podiže ulog
Uz podsećanje da je sama Srbija postala članica SE 2003. i da je to tada ocenjeno kao civilizacijski iskorak kojim je Srbija pokazala da teži da bude savremena evropska demokratija, Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ocenjuje da bi potencijalnim izlaskom iz SE Srbija anulirala sav svoj prethodni rad:
„Pokazujemo da nešto što nikome ne bi palo na pamet zapravo može biti predmet diskusija čime rizikujemo da se pridružimo grupi država u kojoj su Rusija ili Belorusija koje su izašle ili su izbačene iz Saveta Evrope kao evropske institucije koja okuplja države čiji je zajednički interes razvoj ljudskih prava i demokratije“, kaže Subotić i ističe da je jako bitno što je ova tema sada na agendi jer se, prema njegovom mišljenju, koristi kao tema strateške dvosmislenosti:
Ne propustite: Komitet ministara Saveta Evrope prihvatio zahtev Kosova za članstvo„Mi podižemo ulog kako bismo poslali poruku da nećemo tolerisati članstvo Kosova u toj međunarodnoj organizaciji. Namerno se radi o dvosmislenosti - Srbija je htela da pokaže da je veliki igrač i da je spremna da takvu civilizacijsku tekovinu poput članstva u Savetu Evrope ostavi po strani kako bi zaštitila svoj teritorijalni integritet“.
Milivojević: Srbija i Kosovo ne mogu zajedno u SE
Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže u razgovoru za Glas Amerike da je najava Vučića da će Srbija izaći iz SE manje iznenađenje od najave da će Kosovo postati član Saveta Evrope. Prema njegovoj oceni, taj potez Vučića bi bio u skladu sa činjenicom da je Srbija već članica SE i da na taj način brani svoju poziciju:
„Srbija je punopravna članica SE u granicama koje su međunarodno priznate u UN. Bilo bi neprirodno da bude u ravnopravnom svojstvu u jednoj organizaciji sa delom svoje teritorije koji ne priznaje. To bi se podudaralo i bilo bi u suprotnosti sa Ustavom Srbije i bilo bi neprirodno sa aspekta međunarodnog prava. U svakom slučaju bi se status Srbije u tom slučaju morao preispitati i sa aspekta Ustava Srbije i Rezolucije 1244 i međunarodnog prava i stava Srbije da ne priznaje Kosovo“, kaže Milivojević.
Kako tumači mogući sled događaja, Ukoliko se SE opredeli za prijem Kosova – to onda isključuje Srbiju u onom svojstvu i statusu u kom je ona danas članica:
„Ukoliko bi Kosovo ušlo u Savet Evrope krši se i Rezolucija 1244 i dovodi se u pitanje stav Saveta Evrope prema tome. Ali domašaji SE su isključivo evropski, oni ne obavezuju Indiju, Kinu, Afriku Aziju, Meksiko itd.. Čak ne obavezuje ni one zemlje Evrope koje nisu priznale Kosovo. Takvih zemalja je 12 – pet članica EU, Srbija, Ukrajina, Belorusija, Jermenija, Gruzija, Moldavija i Azerbejdžan. Da ne računam Rusiju. Imate i Mađarsku koja se sa tim ne slaže, a imate i podeljen Savet Evrope. Sve se to otvara sa članstvom Kosova u Savetu Evrope“
Iako je izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon u prvom komentaru ocenila da Srbija neće napuštati SE i da Vučićevu najavu traba shvatiti kao blefiranje, Strahinja Subotić, pozivajući se na ranija iskustva, kaže da nas istorija uči da ni jednu opciju ne treba olako odbacivati:
„Možemo reći da je najverovatnije blef, ali ja ništa ne isključujem. Rusiju su optužili da blefira kada je postavila vojsku na granicu sa Ukrajinom, pa smo videli šta se posle toga desilo. Ne isključujem ništa, ali iako je najverovatnije da Srbija neće zaista izaći iz SE, šteta je već načinjena jer se na stolu našlo pitanje koje na njemu nikada nije trebalo da se nađe i time je otvoren put da se sutra relativizuju i neke druge stvari koje smo uzimali zdravo za gotovo“.
Kako kaže Subotić, sa izbijanjem rata u Ukrajini, EU i SAD pritisle su Kosovo da formira ZSO, ali je isto tako činjenica i da Kurti to ne želi, zbog čega je Priština sve izolovanija i predmet je kritika koje su pre godinu, dve, tri bile nezamislive od strane njegovih najvećih podržavalaca poput SAD.
„Cilj Kosova je da članstvom u Savetu Evrope reafirmiše svoju državnost, da dobije još jedan 'pečat' da se radi o savremenoj evropskoj državi. A biti država je preduslov da bi se kucalo na vrata Evropske unije“.
Ne propustite: Istraživanje NVO Aktiv: Besperspektivnost i beznađe srpske zajednice na KosovuNasuprot tome, sam Aleksandar Vučić je najavio i da će Srbija promeniti pristup dijalogu sa Kosovom koji se sprovodi uz posredovanje Evropske unije, a sve to, smatra Milivojević, nema veze sa evrointegracijama i tim dijalogom.
Izlazak iz SE ne bi trebalo da šteti onome što je za Srbiju ključno, a to su pristupni pregovori sa Evropskom unijom, smatra sagovornik Glasa Amerike:
„Jer sve ono što je u nadležnosti Saveta Evrope je integrisano u te pregovore – to su vladavina prava, ljudska prava, demokratske institucije. To je deo pregovaračkog okvira i poglavlja 23 i 24. i to je sve integrisano i u delu gde Srbija pregovara sa EU oko pristupanja. Savet Evrope nema nikakvu posebnu ulogu, jer je to sve integrisano u kopenhaškim merilima i što je osnova za vladavinu prava i demokratske institucije na čemu insistira EU“.
"ZSO kad Kosovo uđe u SE"
Kosovski mediji prenose da je izvestiteljka za Kosovo u Savetu Evrope Dora Bakojani "dobila obećanje" predsednice Kosova Vjose Osmani, predsednika Vlade u Prištini Aljbina Kurtija i predsednika kosovske skupštine Gljauka Konjufce da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti osnovana, ali tek pošto Кosovo postane članica Saveta Evrope.
Komitet ministara država članica Saveta Evrope je sa više od dve trećine potrebnih glasova 24. aprila prošle godine podržao prijavu Kosova za Savet Evrope, čime je, kako je tada rekao kosovski premijer Aljbin Kurti - završena prva faza ka punopravnom članstvu u SE.
Podršku Prištini tada su pružile 33 države, a protiv aplikacije su bili Mađarska, Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija, Kipar i Španija. Uzdržane su bile Bosna i Hercegovina, Grčka, Moldavija, Slovačka i Ukrajina, dok Jermenija nije glasala.
Ovog puta iz Podgorice stiže najava da Crna Gora neće glasati za prijem Kosova u SE.