U Srbiji postoji jaz između onoga što je na papiru, to jest zakonskog okvira u kome mediji rade i prakse u kojoj dominira toksični javni diskurs, u kojem institucije ne uspevaju da obezbede bezbednost novinara i osude govor mržnje, ocenila je specijalna izvestiteljka UN za slobodu izražavanja Ajrin Kan.
Kan je boravila na Kosovu u i Srbiji od 28. marta do 6. aprila i na konferenciji za medije je iznela preliminarne rezultate zaključke, a celokupan nalaz o medijskoj situaciji biće gotov u dogledno vreme, najavila je predstavnica UN.
Your browser doesn’t support HTML5
Ajrin Kan (UN) o medijskoj situaciji u Srbiji
U Srbiji postoji jak ustavni i zakonski koji štiti slobodu izražavanja, rekla je Kan i istakla da je ohrabrena planovima vlade da reformiše zakonski okvir i uskladi ga sa evropskim i međunarodnim standarima.
Međutim, kako je rekla, zabrinjava je jaz između zakonskog okvira i prakse koja postoji u Srbiji:
“Prvo što me zabrinjava je toksični javni diskurs koji dolazi od političara i javnih funkcionera, koji se potom pojačavaju kroz tabloide, a na meti su mediji, branioci ljudskih prava, manjine, LGBTQ osobe i oni koji su neistomišljnici vlasti. Novinari se obeležavaju kao strani agenti, izdajnici i neprijatelji države i to podriva poverenje javnosti u medije i povećava mogućnost napada i pretnji na novinare, ugrožava slobodu medija i demokratsku debatu, i vodi ka autocenzuti novinara”, rekla je Ajrin Kan i naglasila da sloboda izražavanja nije dozvola za maltretiranje, zastrašivanje ili pretnje neistomišljenicima.
Njena druga zabrinutost je vezana za sposobnost brojnih institucija u Srbiji, poput sudova ili regulatornih tela, njihovih kapaciteta, spremnosti i volje da zaštite slobodu izražavanja i da se bore protiv govora mržnje i dezinformacija.
Ne propustite: Govor mržnje na Balkanu – samo nebo je granica“Pozvala sam vladu da obezbedi da svi državni organi, sve institucije države primenjuju ustavnu i zakonsku zaštitu slobode izražavanja i bore se protiv govora mržnje”, rekla je Ajrin Kan.
Govoreći o radu Regulatornog tela za elektronske (REM) medije Kan je ocenila da ovo telo ne koristi svoja ovlašćenja i ne preduzima aktivnosti protiv onih koji krše zakone, ne promoviše medijski pluralizam i dozvoljava kampanje blaćenja.
Kako je rekla država treba da obezbedi da REM bude nezavisan organ koji efikasno i odgovorno obavlja svoje nadležnosti.
“S obzirom na ulogu koju tabloidni mediji igraju u širenju govora mržnje, zabrinuta sam da REM ne uspeva da preduzme odgovarajuće mere protiv prekršilaca, ne uspeva da promoviše pluralizam u medijskim sadržajima i dozvoljava da se kampanja blaćenja i uznemiravanja nastavi”, poručila je predstavnica UN.
Takođe, ona je u svom izveštaju apelovala na vlasti da preduzmu mere da se ubrzaju istrage i pravni postupci. Govoreći o bezbednosti novinara Kan je pozvala vlasti u Srbiji da istraže i procesuiraju dugotrajne slučajeve ubistava novinara u Srbiji.
Ne propustite: Raša Tudej - još jedno glasilo u moru propagande u Srbiji“Nekažnjivost ne sme da prevlada”, rekla je Kan.
S obzirom da se upoznala sa situacijom na Kosovu i u Srbiji Kan je izjavila da je namerno pokušala da ne poredi medijske scene u Beogradu i Prištini, već da ih je posmatrala u kontekstu međunarodnih standarda. Po njenim rečima okolnosti u kojima rade mediji u Srbiji i na Kosovu su potpuno drugačije, nastavila je Kan i dodala da je na Kosovu pozdravila pluralizam medijske scene, ali i da je pozvala vlasti da jačaju slobodu medija.
“Pozvala sam vlasti da primenjuju zakon o jeziku i da se podrže nezavisne medijske kuće na srpskom jeziku”, rekla je.
Kan je podsetila i da je u Beograd došla na poziv vlasti, zbog čega smatra da bi njene preporuke trebalo ozbiljno da shvate.
“Potrebno je snažno vođstvo i politčka volja da se to promeni, a ako toga nema, nastaviće se po starom. Moj najbolji savet je da ne sme biti jaza između zakona koji se usvajaju i njihove primene”, rekla je Kan.