Predstavnici političkih opcija u Srbiji tokom protekle nedelje su se svega šest puta obratili mladima, objavila je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) u svom poslednjem izveštaju o monitoringu predizborne kampanje.
Drugim rečima, nuđenje mogućih rešenja za realne probleme sa kojima se mladi suočavaju ni tokom ovog izbornog ciklusa nisu u centru pažnje političkih aktera i to je ujedno i najbolji odgovor na pitanje o tome kakva je perspektiva mladih ljudi u Srbiji, tvrdi KOMS.
U periodu od 13. do 20. novembra, mladima se najviše obraćala Srpska napredna stranka (SNS), čiji su predstavnici u četiri obraćanja govorili o novim studentskim karticama, kao i o razvoju IT sektora u Srbiji koji je doprineo smanjenju nezaposlenosti u prethodnih deset godina.
Lista oko Socijalističke partije Srbije (SPS) jednom se obratila mladima kroz poruke da su oni centar političkog odlučivanja i da je ta lista prirodan izbor za njih, dok se koalicija Nada za Srbiju jednom indirektno bratila mladima kroz temu nataliteta i predložila mere u vidu materijalne pomoći.
Ostale izborne liste se u navedenom periodu nisu obraćale mladima.
Ne propustite: CRTA: Neravnopravnost, sumnje i pretnje - obeležje predizborne kampanje u Srbiji"Nismo imali puno obraćanja, a naročito nismo imali nekakvih konkretnih predloga i mera i to je ono što se ponavlja iz godine u godinu", kaže tim povodom Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije.
Ona poredi sutuaciju sa prethodnim izbornim ciklusom kada je zabeležen skok u broju mladih koji su se nalazili na izbornim listama ali da, kako kaže, ni uprkos tome oni nisu dobijali priliku da se obrate javnosti u ime tih opcija niti da ponude rešenja za probleme. Samim tim efekta u javnosti gotovo da nije ni bilo, smatra sagovornica Glasa Amerike:
"Očigledno je da se mnoge partije, uprkos tome što govore o budućnosti mladih ili o mladima kao budućnosti, obraćaju zapravo starijim generacijama, zato što od njih očekuju da izađu na izbore i da glasaju za njih. I tu smo videli da političke partije nemaju poverenja da će osvojiti glasove mladih, koliko komuniciranjem poruka koje su vezane za mlade dolaze do njihovih roditelja ili baba i deda koje bi ta poruka nekako trebalo da uteši i da oni kažu – aha, ova politička opcija se brine za našu decu i oni neće zbog toga masovno odlaziti iz zemlje", kaže ona.
Ali uprkos takvoj atmosferi i apsolutnoj nespremnosti da se čuje njihovo mišljenje, mladi ljudi ipak žele da učestvuju u političkom životu, što pokazuje i alternativni izveštaj o potrebama mladih ljudi koje je KOMS objavio u martu, kada je 65 odsto anketiranih odgovorilo da bi izašli na izbore ukoliko bi se oni održali sutradan.
"Trudimo se da opovrgnemo to uvreženo mišljenje kako su mladi apolitični, nezainteresovani i kako ne žele da glasaju", objašnjava ona.
Your browser doesn’t support HTML5
Spasojević za Glas Amerike: Ovo će biti izbori sa neizvesnim ishodom
Takav narativ o mladima nije prisutan samo u toku izborne kampanje, već i ostalih dana u godini. Njemu najviše doprinosi međusobno nepoverenje između mladih i medija koji o njima izveštavaju na neadekvatan način, kaže Tamara Arsić iz Beogradske otvorene škole i jedna od koordinatorki u projektu Mladi i mediji za demokratski razvoj.
"Oni se predsavljaju ili kao potpuni heroji ili su deo crne hronike. Mediji svrstavaju mlade prema stereotipima, što je veliki problem i što je jedan od razloga zbog kog se mladi uopšte ne osećaju u dovoljnoj meri pozvanim da se uopšte referišu i okreću ka medijima koji se smatraju tradicionalnim", kaže Arsić.
U kontekstu predizborne kampanje ona ocenjuje da se političke opcije aktiviraju u ograničenoj meri, ali da ne komuniciraju adekvatno sa mladima. Smatra da je najbitnije da se u mlade ulaže sistemski, a ne primenom ad hoc mera.
"Veliki broj tih mera koje raspisuje držva nema prvo adekvatan sistem praćenja tako da se često ni ne zna koliko je mera koja je donesena dobra i nekako sve što se radi ne daje rezultate koje bi trebalo da daje", kaže ona.
Ne propustite: Mediji grupacije UM - N1, Nova S i Danas - u znak protesta bojkotuju predizborni marketingDva dominantna razloga koje mladi navode kao razlog zbog kog oni žele da odu iz Srbije su životni standard i sistem vrednosti, kaže Milica Borjanić i objašnjava koje su to teme koje ih zanimaju.
"To su zaštita životne sredine, obrazovanje, zapošljavanje i uticaj na donošenje odluka. Tema koja je možda najviše u fokusu prethodne dve godine jeste ekonomsko i stambeno osamostaljivanje, što je logično i normalno, pogotovo kada pogledamo i situaciju sa inflacijom i da je gotovo nemoguće za mladu osobu u Srbiji da se osamostali. O posedovanju neke nekretnine da ne govorimo. Njih sada interesuju teme koje su vezane za životni standard s jedne, a sa druge strane sve one teme koje se tiču dostojanstvenog života – nepartijsko zapošljavanje, obrazovanje…", kaže ona.
Ipak i pored činjenice da ih mediji ne razumeju i da su politički marginalizovani, mladi ljudi su kroz proteste, naročito posle masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u selima u okolini Mladenovca, kao i kroz razne peticije pronašli „alternativne načine“ da se uključe i da nekako iskažu svoje mišljenje, smatra Borjanić, referišući se delom i na alternativni izveštaj o potrebama mladih.
"Samim tim, mislim da će tokom ove izborne kampanje biti aktivniji i 17. decembra izaći na glasanje", zaključuje ona.