Politički i ekonomski pritisci, cenzura, autocenzura, sve teži ekonomski položaj novinara i medija, ugrožena bezbednost, nedostatak profesionalne obuke, kršenje autorskih prava – termini su kojima se na Svetski dan slobode medija opisuje stanje medijskih i novinarskih sloboda u Srbiji 2017. godine.
Nezavisno udruženje novinara Srbije povodom 3. maja podseča da je u nedavnom izveštaju Reportera bez granica, Srbija je u odnosu na prethodnu godinu doživela pad od sedam mesta i da je sada na 66 mestu.
I prema izveštaju istraživačkog centra Evropskog parlamenta, Srbija se suočava s politizacijom, problemima u sprovođenju medijskih zakona, zastrašivanjem novinara i autocenzurom, podseća NUNS.
“U situaciji kad je jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, ekploatišući je do krajnjih granica, kad vodeća stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim, uskim i sebičnim interesima i kad je stotine naših kolega ostalo bez radnog mesta, a više stotina njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, rade za smanjene i neredovno zarade, novinari moraju postići jedinstvo, dići glas i nepristajanjem na te ‘uslove’ pokazati da su slobodni građani koji imaju slobodu, pravo i obavezu da ljudima, pre svega, prenesu istinu. A sloboda je i da javnosti kažete i ono što vlast ne želi čuti”, poručuje NUNS.
Uloga medijskih poslenika, nastavlja nezavisna novinarska organizacija, nije ispunjavanje želja moćnika, već odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti.
“Na kraju apelujemo na celokupnu javnost Srbije da se na ovaj dan sete i nekažnjivosti zločina protiv novinara: 23 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Dadu Vujasinović, da se ni posle 18 godina ne zna po čijem nalogu je ubijen kolega Slavko Ćuruvija i da već 16 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića”, saopštava NUNS.
UNS: Nikad teže
Udruženje novinara Srbije u svom Proglasu povodom 3. maja ocenjuje da je sloboda medija u Srbiji ugrožena jer novinari “nisu nikada bili u težem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima”. Izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu.
Posledica takvog stanja, tvrdi UNS, je siromašenje medija, njihova zavisnost od centara moći, tabloidizacija, pad etičkih standarda, autocenzura i visok nivo klijentelizma. “U godini za nama vlast, ali i opozicija, demonstrirali su bahat odnos prema novinarima i medijima. Urednici su ekspresno smenjivani ili nezakonito otpuštani, a novinari su diskriminisani zbog uređivačke politike svojih redakcija”.
U svom proglasu, UNS zato zahteva da Vlada pokrene izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja. Uz to, traži se da Vlada i medijska zajednica uspostave dijalog o važnim pitanjima medijskih sloboda i potrebe unapređenja kulture javne komunikacije i da Vlada što pre reši status Novinske agencije Tanjug i dovrši privatizaciju Večernjih novosti i Politike, kao i da vodi socijalni dijalog u tim procesima.
Pored toga, Udruženje novinara Srbije od Vlade traži da pruži svu neophodnu podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubice jagodinskog novinara Milana Pantića i rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović. Traži i da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine “najzad počne da radi svoj posao” i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i tokom NATO bombardovanja.
Predsednici UNS-a i NUNS-a, LJiljana Smajlović i Slaviša Lekić, u sredu su u organizaciji dnevnika Danas, suočili stavove o medijskoj sceni Srbije. List Danas, inače, upravo se prema sopstvenim tvrdnjama poslednjih nedelja bori za opstanak. Razlog – sve vlastima bliske kompanije i preduzeća naglo su u vreme predizborne kampanje i nakon nje, obustavile oglašavanje u tom listu, zbog prejake kritike vlasti.
Ljiljana Smajlović smatra da su mediji slobodni u teoriji i na papiru, dok su novinari u stvarnosti osiromašeni i demoralisani.
Odgovarajući na pitanje o otvorenom medijskom ratu koji vlast vodi protiv neistomišljenjika i povratka u javni govor optužbi za strano plaćeništvo i izdaju, Smajlović smatra da „ne treba stati na put tuđoj slobodi, već se boriti za svoje ideje“. „Ono što je za jednog čoveka uvreda i kleveta, za drugog je sloboda govora. Ne treba stati na put tuđoj slobodi, već se boriti za svoje ideje”, kaže ona.
Predsednik Nezavisnog udruženja Novinara Srbije, Slaviša Lekić, kaže da u medijima ima slobode “baš onoliko koliko slobode ima i na geografskoj teritoriji Srbije. Dakle: nema, na dnu smo”.
On smatra da medijskom scenom Srbije, ali i celim društvom, nije zavladala tabloidizacija, već - “tabloidiotizacija”.
“U društvima tranzicije evidentan je nizak stepen svake, pa i medijske kulture. Ovo što se dešava u Srbiji, međutim, prevršilo je svaku meru. Promoviše se ne samo verbalno nasilje, satanizuju se "neSNSovci", prave se spiskovi za (politički) odstrel pa i fizički progon iz Srbije, prate i snimaju novinari i javne ličnosti, potpaljuju "žute lomače", gore poput večnih vatri, a spisak javnih ličnosti koje su targetirane sve je širi. Najgore je što iza svega toga stoji vlast. Kako, dakle, stati na put ovakvoj vrsti "novinarstva"? Pa, očigledno nešto treba menjati - makar i vlast”, kaže Lekić.
On je podsetio da je u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, Hjuman rajts voč, ocenjeno da mediji u Srbiji deluju u "neprijateljskom okruženju".
“Reč je o ambijentu straha u kom opstaje ovo malo slobodnih medija i frapantno visokom stepenu netolerancije političkih centara moći prema medijima, da ne kažem - zastrašivanju. Umesto da poradi na ekonomskom osnaživanju medija, država kao da uživa u urušavanju ono malo slobodnih, a ekonomski ucenjenih medija čija nezavisnost počiva isključivo na entuzijazmu. Sve ovo nabrojano temelj je autocenzure koja caruje u većini medija. Lično mislim da se lakše izboriti sa cenzurom nego autocenzurom ili letargijom i nihilizmom u redakcijama“, smatra Lekić.
Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) upozorili na veoma zabrinjavajuće stanje u medijima u Srbiji. U zajedničkom saopštenju, ove dve organizacije apeluju da se hitno zaustavi urušavanje slobode medija kao osnovnog garanta ljudskih prava i sloboda u demokratskom društvu.
"Neophodno je da vlasti u Srbiji prestanu sa pritiscima na medije i da hitno preduzmu mere u cilju pružanja efikasne zaštite od svih vidova zastrašivanja medija i novinara, obezbede delotvornu istragu i adekvatno sankcionišu počinioce svih slučajeva ubistava i napada na novinare", kaže se u saopštenju.
Svakom građaninu Srbije mora se vrati pravo da zna i da bude tačno, objektivno i nepristrasno informisan, kažu Beogradski centar i YUCOM. Ustav Srbije, podsećaju, jasno jemči svakome pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja, kao i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju.
"Dugogodišnja ekonomska kriza uticala je negativno na materijalni položaj medija koji je dodatno otežan okolnostima koje su posledica privatizacije medija, kao i vidjlivo negativni rezultati sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžeta", navodi se u saopštenju. To neminovno dovodi do sve većih političkih i ekonomskih pritisaka na medije, ali i pored toga, novinarska profesija je izložena stalnim napadima čime se stvara velika nesigurnost i uzrokuje autocenzura.
"Istovremeno, sve većom tabloidizacijom medija ruši se profesionalizam u medijima i urušava ugled novinarske profesije", navodi se u saopštenju.
Dve nevladine organizacije ukazuje i da naročito zabrinjava namera Ministarstva kulture i informisanja da novom medijskom strategijom i izmenom medijskih zakona, onemogući kablovskim distributerima televizijskih kanala da proizvode ili poseduju sopstvene kanale. Time bi se"na udaru našle medijske kuće koje profesionalno i odgovorno izveštavaju bez obzira na političke pritiske"
"Vlada i nadležno ministarstvo nejasno definišu politiku prema medijima, a nedavno otvoreno pitanje zabrane televizije N1 i aktivnosti nadležnog ministarstva na tom pitanju može dodatno doprineti stvaranju slike o pritiscima na nezavisne medije i onemogućiti njihov dalji rad", ukazuje se u saopštenju.
Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenila je za Radio Slobodnu Evropu da bi vlast mogla da bude tolerantija u razmim oblastima slobode, uključujući i medije, „budući da su upravo završeni predsednički izbori, da je novi predsednik Republike dobio mandat sa velikom većinom i da njegova partija i koalicija takođe imaju veliku većinu u parlamentu. S druge strane, znajući politički apetit, identitet i karakter te vlasti to se ne može očekivati tako da nisam sigurna kako će se to razvijati”, kaže ona.
Snježana Milivojević primećuje da se u procesu evropskih integracija “ovde nekako sloboda izuzima i isključuje kao značajan element u tom procesu, pa je nekako zavladalo uverenje da se mogu donositi zakoni koje niko nikad nema nameru da primeni, ali kad za nekim od isnstituta postoji potreba čak i postojanje zakonske mogućnosti može da bude opasnost. U tom smislu ukoliko se i u drugim oblastima urušavanje slobode nastavi moguć je i takav ishod”.
“Ćutanje na legitimna novinarska pitanja – sve drskiji“
Poverenik Rodoljub Šabić rekao je da nema mnogo razloga za čestitanje novinarima na Svetski dan slobode medija. Zid i ćutanje na sasvim legitimna pitanja novinara je sve drskiji, ali i dalje ima novinara koji takva pitanja postavljaju, rekao je Šabić za B92.
Javnost ima pravo da zna kako se vlada u njihovo ime, kao i kako se troši državni novac. Takođe, javnost ima pravo da dobije odgovore na pitanja o tome kako su političari stekli imovinu, kaže on.
"Problem su pritisci, mehanizmi koji dovode do autocenzure, kao i ekonomska egzistencija novinara, koja je, čini se, na najnižem nivou", rekao je Šabić. Kada novinari na svoja legitimna pitanja dobijaju odgovor kako je to deo kampanje, onda oni nemaju podstrek da nastave da se dalje bave istraživanjem i samim novinarstvom, smatra poverenik. "Država jeste najodgovornija, ali postoje stvari koje sami novinari moraju da reše. Udruženja su se usaglasila i oko Kodeksa, koji je sjajan dokument, ali novinari i udruženja moraju da rade na tome da se ono što piše u tom dokumentu primenjuje", rekao je Šabić.
Poverenik je rekao da je tačno da za loš ekonomski status novinara postoje i objektivne tržišne okolnosti, ali i da, osim njih, postoji niz drugih činjenica, mehanizama pritisaka, problema sa finansiranjem koji utiču na veoma loš status novinarstva kao struke.
"Finansiranje medija je potpuno ili skoro potpuno netransparentno, a nije jasno ni kako država u tome učestvuje. Način na koji je država izašla iz medija posle novih zakona se brzo pretvorio u sopstvenu karikaturu", rekao je Šabić.
Šabić je podsetio i na rečenicu Džejmsa Medisona, za koju je rekao da i te kako važi i za Srbiju: "Vladavina 'u ime naroda' a bez slobode medija je samo prolog za farsu ili tragediju. Ili za oboje."