Srbija je na rang listi Evropskog zdravstvenog sistema napredovala za dve pozicije u odnosu na prošlu godinu i sada zauzima 18. mesto na spisku od 35 zemalja objavljenom u ponedeljak.
Prema 48 pokazatelja analiziranih na 90 strana istraživanja, među kojima su dostupnost zdravstvene zaštite pacijenatima, ishodi lečenja, obim i dostupnost usluga kao i prevencija i korišćnje farmaceutskih proizvoda, Srbija je pre pet godina bila na začelju liste.
Autori iznose generalnu konstataciju da sistemi zdravstvene zaštite u Evropi napreduju. Na vrhu liste dogodila se promena, pa je Švajcarska zamenila Holandiju, koja je dugo godina držala čelnu poziciju. Iza njih slede Holandija, Norveška, Danska i Finska, dok su na začelju liste Bugarska, Poljska, Mađarska, Rumunija i Albanija.
Srbija je bolje rangirana od čak 14 zemalja EU, uključujući i Španiju, Italiju, Sloveniju i Irsku, kao i od svih zemalja orkuženja uključujući i članice EU.
Autori studije Srbiju, sa 699 poena, ocenjuju kao zemlju koja je najviše napredovala prošle godine. Za skok na listi najzaslužniji je efekat čekanja i implementacija makedonskog sistema direktnog zakazivanja kod lekara specijaliste, plus elektronski recepti, u okviru čega se posebno pominje usluga mojdoktor.gov.rs.
Zdravstveni indeks Srbija
Naglašava se da je Srbija veća zemlja od Severne Makedonije i da ta usluga nije u potpunosti materijalizvana do okončanja izveštaja za 2018, a da usluga mora da bude pristupačna za sve srpske bolnice, ukoliko se želi da u potpunosti bude efektivna.
"Srbija je takođe unapredila indikatori ishoda lečenja, prema kojima je bila kompletno u crvenom 2013. godine", kaže se u izveštaju i dodaje da takođe pripada neobično velikoj grupi manje bogatih zemalja koje su dobile oznaku 'zeleno' prema novim indikatorima mentalnog zdravlja
Direktorka Instituta za javno zdravlje "Batut" Verica Jovanović, izjavila je za RTS da su najveći pomaci napravljeni u dostupnosti zdravstvene zaštite, u skraćenju lista čekanja, u veoma efikasnom informacionom sistemu u korišćenju e-recepta, kao i u smanjenju korišćenja antibiotika.
Ukazala je da Srbija treba da radi na unapređenju preventivnih pregleda koji doprinose smanjenju smrtnosti od malignih bolesti, kao i na smanjenju nezaraznih bolesti.