Srbija treba da radi na ispunjenju reformi koje su propisane na putu ka Evropskoj uniji, a Unija sa svoje strane treba da teži proširenju, neki su od zaključaka panel diskusije "Proširenje kao moguć odgovor na krizu država članica i kandidata za članstvo u EU" u okviru četvrtih "Beogradskih dijaloga".
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je da želi da naredne nedelje Srbija otvori tri nova poglavlja u pregovorima o članstvu u EU, i ističe da Nemačka nema nikakvih novih uslova.
"Želimo da Srbiju dalje podržimo na putu ka EU. To je i u interesu Nemačke, jer želimo da podstičemo stabilnost u regionu. Takođe već sada sarađujemo sa Srbijom kao da je članica EU, kao u slučaju izbegličke krize," rekao je Ditman i dodao da će EU izaći iz krize snažnija, te da će kao takva moći da Srbiju pozdravi kao novu članicu.
Bivša šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić, misli da će Srbija otvoriti tri nova poglavlja u pregovorima o članstvu u EU, prenosi agencija Tanjug. Ona je rekla i da veruje da će u vezi s tim biti nekih primedbi, pre svega kad je reč o obezbeđivanju udžbenika za hrvatsku i ostale manjine u Srbiji.
"Donekle treba iskoristiti ono što se može rešiti kroz pristupni proces, jer neke stvari su prekomplikovane pa ih je nemoguće rešiti za vreme tog procesa. Neke bilateralne stvari su takve da se, iako nisu sastavni deo pregovora, mogu iskoristiti uslovi pregovora za njihovo rešavanje," objasnila je Pusić dodajući da je jedan primer pitanje udžbenika za manjine.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt izjavio je da je jasno da će biti otvoreno još poglavlja u pregovorima, ali i apelovao na Srbiju da implementira potrebne reforme, posebno iz oblasti otvorenih poglavlja 23 i 24.
Direktor Škole politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu kraljice Meri u Londonu Adam Fagan vidi kao najveću pretnja za evrointegracije Srbije mogućnost da "otkliza unazad", odnosno da napusti reforme.
Fagan je istakao da nije rizik za Srbiju da će EU odustati od nje zbog Bregzita, ili da zbog toga nijedna druga članica neće podržati proširenje.
"Rizik za Srbiju je da će izgubiti na zamahu, da će političke stranke, koje su oponenti pridruženju, biti odlučnije u suprotstavljanju reformama, i da će interna kriza u EU biti kočnica celom putu Srbije ka pristupanju," rekao je britanski profesor.
Fagan je ukazao da nesigurna vremena, kao i širenje populizma i evroskepticizma deluju sumorno i obeshrabruju zemlje kandidate za članstvo u EU, poput Srbije, ali da će se proširenje svakako nastaviti, uprkos Bregiztu.
Zamenik direktora Civilnog instituta iz Varšave Konrad Niklevič rekao je da Srbija treba da nastavi put ka članstvu u EU, ali je naveo da Poljska i druge centralnoevropske zemlje imaju razloga za zabrinutost zbog "specijalnih odnosa Srbije sa Rusijom", ali i da su te zemlje upravo one koje najvise podržavaju Srbiju.
Bivši federalni ministar za razvoj pokrajine Baden Virtenberg Peter Fridrih rekao je da će, ko god da pobedi na izborima u Nemačkoj, postojati kontinuitet po pitanju podrške širenju EU.
Kada je reč o Srbiji, Fridrih je uveren da će doći do vraćanja geopolitike EU, jer će interes unije, u pogledu odnosa Beograda sa Moskvom, biti da veže Srbiju tešnje za sebe.
Govoreći o situaciji u Srbiji, on je naglasio i važnost demokratske zrelosti, istakavši da, ako svake godine stranka na vlasti raspisuje izbore jer joj tako odgovra, to ne znači da se radi o zreloj demokratiji.